HRONIČNE BOLESTI BUBREGA Dr Zoran Kovačević upozorava na “tihu epidemiju”!
K1info
10.03.2026. 14:10
K1 televizija/Nikola Babić
Hronične bubrežne bolesti sve su češće, a simptomi često prolaze neprimećeno dok ne dođe do ozbiljnijih problema. Nefrolog dr Zoran Kovačević, gostujući u emisiji “Žena za sva vremena” na televiziji K1, upozorava da svaki deseti do petnaesti stanovnik sveta pati od slabosti bubrega, što predstavlja ozbiljan zdravstveni problem.
“Od 10 do 14 posto ljudi u svetu ima hroničnu bubrežnu bolest, odnosno slabost bubrega. To je veoma zabrinjavajući podatak. Bolesti bubrega se nalaze u top 10 bolesti koje su uzroci smrti kod ljudi - oko 1,5 miliona ljudi godišnje umre zbog bolesti bubrega,” ističe dr Kovačević.
K1 televizija
Hronična bubrežna bolest: Kako je prepoznati
Hronična bubrežna bolest često prolazi neprimećeno jer simptomi nisu očigledni.
“Kada urea i kreatinin počnu da rastu, to znači da bubrezi rade sa smanjenim kapacitetom zbog oštećenja, koji mogu imati više razloga. Najznačajniji uzrok je dijabetes, koji čini oko 30-40 posto slučajeva, i hipertenzija. To su bolesti koje su u poslednje vreme eksplodirale”, objašnjava dr Kovačević.
On dodaje da istraživanja u Srbiji pokazuju da između 10 i 13 posto populacije ima hroničnu bubrežnu slabost. “To je tiha epidemija, jer je bubreg tihi organ i ne shvatamo koliko je značajan.”
Zašto su simptomi često neprimetni
Simptomi bolesti bubrega su često tihi i neprimetni.
“Najbitnije je redovno se kontrolisati, jer kada uradite analize i doktor vam kaže da su kreatinin ili urea povećani, tada je već kasno,” upozorava nefrolog. Zapušenost, umor i otežano disanje, iako deluju bezazleno, mogu biti prvi znakovi problema sa bubrezima.
Faktori rizika: Starost, stres i životni stil
“Stres, ishrana, produžen životni vek, hipertenzija i dijabetes postali su sastavni deo našeg života. Sve su to bolesti koje mogu izazvati bolesti srca i bubrega. Kod starijih ljudi, zbog nefroangioskleroze i ateroskleroze malih krvnih sudova, protok kroz bubrege je manji i oni slabije rade. Zato je starost preko 60 godina jedan od faktora rizika za nastanak hronične bubrežne slabosti. Genetika takođe igra ulogu,” kaže dr Kovačević.
On upozorava da ni mlađe osobe nisu pošteđene:
“Zbog silnih stresova i nezdrave ishrane, mladi ljudi dobijaju hipertenziju i u nekom periodu će patiti bubrezi. Od 70 do 80 posto bolesti koje čovek danas ima uzrokovano je stresom. Moramo malo da stanemo i prikočimo.”
Shutterstock
Prevencija i redovne kontrole
Stručnjak savetuje redovne medicinske kontrole, posebno kod osoba preko 60 godina.
“Pored redovnih kontrola, preporučuje se da se one obavljaju na svakih šest meseci, posebno kod građana preko 60 godina. Jednom godišnje treba uraditi i ultrazvuk bubrega,” navodi dr Kovačević.
On takođe daje praktične savete za očuvanje zdravlja bubrega:
“Regulisati pritisak, šećer, unositi dovoljne količine tečnosti, ne uzimati previše soli – osim leti kada se znojimo i so se troši. Najbolje je pet grama soli rasporediti tokom dana.”
Moderne dijete i energetska pića
Dr Kovačević upozorava da moderne dijete i preteran unos proteina mogu biti rizični za osobe sa bubrežnim problemima.
“Moderne dijete traju određeno vreme i za zdrave bubrege ne predstavljaju rizik. Ali ako neko već ima problem sa bubrezima, to može biti rizik za progresiju bolesti. Kod starijih bolesnika sa visokom proteinskom dijetom, preporučuje se da provere bubrege, jer osobe sa bubrežnom insuficijencijom treba da smanje unos proteina.”
Energetska pića, kako dodaje, takođe predstavljaju rizik.
“To je rizik i za želudac i za jetru. Lično mislim da treba da se vratimo gustim sokovima i limunadama. Energetska pića sadrže emulgatore koji mogu biti i kancerogeni,” zaključio je doktor.
BONUS VIDEO:
Imate komentar?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavi komentar