ŽIVOT NA EMOTIVNOM ROLERKOSTERU Kako izgleda svakodnevna borba sa graničnim poremećajem ličnosti?

Iza svake psihijatrijske dijagnoze krije se čovek - njegova lična borba, nevidljive emocije i svakodnevni trud da izgradi stabilnost. Granični poremećaj ličnosti (GPL) često prate brojne predrasude, najviše zbog površnih i negativnih informacija koje se plasiraju na društvenim mrežama. 

O tome kako izgleda život kada vas sopstvene emocije preplave, koliko je težak put do prave dijagnoze, ali i kako je moguće živeti ispunjen i kvalitetan život, otvoreno su u emisiji “Žena za sva vremena” na televiziji K1, govorile Anja Đorđević, psihijatar dr Aleksandra Aničić i psihoanalitičar Nada Trifković.

Dijagnoza koja se ne postavlja preko noći

U javnosti se često mešaju pojmovi granične organizacije ličnosti i graničnog poremećaja ličnosti. Kako objašnjava psihijatar dr Aleksandra Aničić, reč je o dva različita entiteta.

“Kod granične organizacije govorimo o samoj strukturi ličnosti koja ima problem sa odvajanjem i turbulentnim emocionalnim odgovorima. Sa druge strane, granični poremećaj ličnosti je zvanična dijagnoza u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKB)“, navodi dr Aničić.

Ona naglašava da postavljanje ove dijagnoze zahteva dugotrajan timski rad psihijatara, psihologa i socijalnih radnika.

“U psihijatriji važi pravilo: nikada ne žurite sa dijagnozom. Potrebno je vreme, analiza psiholoških testova, kao i uzimanje podataka od same osobe, ali i od roditelja, supružnika ili dece, kako bi se ispratilo ponašanje kroz vreme.“

K1 televizija

Praznina koja boli: Anjina priča o borbi od 12. godine

Da nešto nije u redu, gošća Anja Đorđević osetila je još u ranoj mladosti. Sa svega 12 godina suočila se sa suicidnim mislima, pa čak i pokušajem da sebi oduzme život, što je tada prošlo neprimećeno od strane njene porodice. Tek u 14. godini škola je uočila problem, a prva dijagnoza koju je dobila bila je panični poremećaj. Međutim, simptomi su se pogoršavali kroz samopovređivanje, intenzivan strah i duboku usamljenost. Konačna dijagnoza – granični poremećaj ličnosti – uspostavljena je tek u njenoj 18. godini. Bilo je potrebno čak šest godina lutanja.

Uprkos psihoterapiji i farmakoterapiji koje danas redovno uzima, Anja objašnjava da su strah od samoće i napuštanja i dalje prisutni, a najteže joj pada osećaj unutrašnje praznine.

“To mogu najbolje opisati kao sveobuhvatni osećaj potpunog odsustva bilo kakvih osećanja – čak ni sreće, ni tuge, ni frustracije. To je krajnje iritirajući osećaj praznine u kojem vam se čini da nemate za šta da se borite i da ništa više nije važno“, iskrena je Anja.

Psihoanalitičar Nada Trifković objašnjava da ova praznina zapravo predstavlja odbrambeni mehanizam našeg nervnog sistema koji pokušava da preživi preintenzivne emocije.

K1 televizija

“To nije praznina u kojoj ćemo se odmoriti. To je praznina koja boli i koja je ispunjena tugom“, dodaje Trifković.

Okidači, genetika i traume iz detinjstva

Kada je reč o uzrocima GPL-a, stručnjaci se slažu da genetika ne prenosi samu bolest, već dispoziciju – odnosno sklonost ka njenom razvoju, koja će se aktivirati u zavisnosti od sredine.

Anja je tokom odrastanja preživela i tešku seksualnu traumu između 15. i 18. godine, što je dodatno pogoršalo njeno stanje. Ipak, dr Aničić ističe da okidači mogu biti i naizgled sitni događaji iz najranijeg detinjstva koje dete doživi traumatično, poput kratkog odvajanja od majke, što kasnije u životu stalno aktivira istu ranu.

Život sa GPL-om karakteriše i ekstremno „crno-belo“ gledanje na svet. Anja priznaje da joj je ranije bilo dovoljno da neko uputi malu kritiku pa da ga u svojoj glavi potpuno otpiše i prekine kontakt. Emocionalne reakcije mogu da izazovu i banalne stvari, poput vremenskih prilika ili loše ocene u školi, zbog kojih bi u sekundi „planula“ ili upala u depresivno raspoloženje.

Jedan od slikovitih primera koje je Anja podelila jeste situacija sa suprugom:

“Suprug je otišao da preparkira kola i pokazao mi mesto gde će se stati. Kada sam izašla iz radnje i videla da nije na tom mestu, mene je preplavila takva anksioznost da mi se logički deo mozga potpuno isključio. U sekundi sam pomislila: 'On me je napustio, ja sam sada sama.'“

Razlika između graničnog i bipolarnog poremećaja

Psihoanalitičar Nada Trifković ističe da se granični poremećaj često meša sa bipolarnim poremećajem zbog sličnih faza uspona i padova. Međutim, ključna razlika je u vremenskom trajanju i okidačima.

“Kod bipolarnih osoba te oscilacije traju danima, nedeljama ili mesecima i često su izazvane unutrašnjim stanjima. Kod graničnog poremećaja ličnosti promene raspoloženja se dešavaju na dnevnom ili čak satnom nivou, i uvek su u direktnoj interakciji sa podražajima iz spoljašnjeg sveta“, objašnjava Trivković.

Ona dodaje da su osobe sa ovim spektrom ponašanja uglavnom visokoempatične, izuzetno intuitivne i kreativne, ali da zbog hroničnog gubitka osećaja bazične sigurnosti teško uspostavljaju stabilan identitet.

Uspeh na poslu i ljubavna priča sa Tindera

Iako je suočavanje sa dijagnozom za Anju bilo teško, ono joj je donelo i olakšanje jer je problem konačno dobio ime protiv kojeg može da se bori. Danas, Anja uspešno ruši predrasude o tome da osobe sa GPL-om ne mogu da funkcionišu u društvu.

Već godinama uspešno zadržava posao, gde je nakon godinu dana šefici i koleginicama otkrila svoju dijagnozu i naišla na punu podršku i razumevanje. Takođe, ostvarila je i divnu ljubavnu priču sa svojim sadašnjim suprugom, kojeg je upoznala preko aplikacije Tinder.

“Saopštila sam mu dijagnozu već na prvom sastanku, dok smo sedeli u kolima i jeli Mek. Rekla sam mu šta je u pitanju i dodala: 'Slušaj, ako hoćeš da ideš, idi sada pre nego što sam se vezala.' On se prvo našalio, uhvatio za kvaku, a onda se okrenuo i rekao: 'Ne idem ja nigde.' Od samog početka je pokazao izuzetno prihvatanje“, kazala je Anja.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)