NEUROHIRURG, DOKTOR BOJAN JELAČA U EMISIJI "ŽENA ZA SVA VREMENA" Šta je diskus hernija i kako prepoznati simptome

Bolovi u leđima sve su češći, a jedan od čestih uzroka je diskus hernija. Iako mnogi veruju da se ovaj problem javlja uglavnom kod starijih, on pogađa i mlađe osobe, posebno one koje vode sedentaran život ili su izložene dugotrajnom opterećenju kičme.

U emisiji “Žena za sva vremena” na televiziji K1, doc. dr Bojan Jelača, neurohirurg, objasnio je šta je diskus hernija, kako nastaje, koji simptomi ukazuju na ozbiljniji problem i kada je potrebno stručno mišljenje.

K1 televizija

Šta je diskus hernija?

Da bismo razumeli suštinu problema i zašto je tako česta, doc. dr Bojan Jelača objašnjava: “Diskus hernija je stanje koje je često, ali ne mora uvek da se manifestuje. To je stanje koje može biti hronično i teško zbog oštećenja diska, čija je funkcija da amortizuje sile koje prolaze kroz kičmeni stub. Kičmeni stub ima mnogo diskova i pršljenova, i funkcioniše kao jedna celina, iako svaki njegov deo ima svoju ulogu. Diskus hernija je česta jer previše sedimo, premalo se krećemo i ne vodimo dovoljno računa o svom telu. Usled toga dolazi do propadanja diskova, koji ne mogu da izdrže opterećenje, što može izazvati lokalni bol ili iscurenje diska. Kada disk izađe iz svog mesta prema živcima u kičmenom kanalu, vrši pritisak na nerve, što stvara bolove i druge tegobe,” objasnio je doc. dr Jelača.

Nije svaki bol u leđima diskus hernija

Pre nego što se posumnja na ozbiljniji problem, važno je znati kada bol zahteva stručnu procenu: “Bolovi koji se javljaju lokalno mogu imati najrazličitije uzroke i uglavnom se mogu uspešno tretirati. S druge strane, bolovi koji se šire u ekstremitete zahtevaju pažnju jer mogu biti posledica ozbiljnije diskus hernije. Takvi bolovi su razlog da se obavezno potraži stručno mišljenje,” dodaje doktor.

Shutterstock

Iscurenje diska – kako nastaje?

“Nije reč o genetici u klasičnom smislu, ali se nasleđuje kvalitet tkiva i način na koji telo reaguje na degenerativne procese. To znači da možemo naslediti predispoziciju da brže ili sporije dobijemo određene probleme, ali to ne garantuje oboljenje. Drugi faktori rizika su neaktivnost, neadekvatna briga o telu i preopterećenje na različitim nivoima,” pojašnjava doc. dr Jelača.

Ko može da dobije diskus herniju?

“Diskus hernija je bolest mladog čoveka. Mlađi ljudi češće obole jer je njihov disk još vodenast i mekan, pa oštećenje omotača može dovesti do uklještenja živca. Kod starijih osoba, u sedmoj deceniji i kasnije, dolazi do okoštavanja diska. Tada diskus hernija nije dominantan problem, ali okoštavanje smanjuje prostor u kičmenom kanalu, pa i mala diskus hernija može izazvati ozbiljne tegobe. Najčešće obolevaju osobe između 30. i 40. godine jer su u tom periodu najaktivniji,” zaključuje doktor.

Preporuke za olakšavanje bola kod diskus hernije

“Pacijenti koji imaju tegobe, u periodu jakog izraženog bola preporučuje se kratko mirovanje od nekoliko dana. Nakon toga sledi postepena mobilizacija i sprovođenje fizičkih metoda lečenja. To su vežbe u vidu kineziterapije, koje fizijatar prepisuje. Pacijenti koji nemaju svakodnevne tegobe, već one koje im narušavaju kvalitet života, mogu da nauče određene vežbe koje mogu sami da rade – naravno, prvo uz nadzor lekara, a kasnije samostalno – kako bi što bolje tolerisali stanje,” pojašnjava doc. dr Jelača.

Kada diskus hernija zahteva operativno lečenje?

“Ukoliko postoji problem koji dovodi do jasnog širenja bola u nogu i slabosti određene muskulature, to treba ozbiljno shvatiti. Ljudi primete da ne mogu da se očešljaju ili umiju ako je u pitanju vratna kičma, ili da ne mogu adekvatno da koračaju i da im se menja hod ako je u pitanju slabinska kičma. U takvim slučajevima neophodno je upotpuniti dijagnostiku, a ponekad je potrebno i operativno lečenje, ukoliko se sve pokušalo i lekovi ne pomažu” kazao je doc. dr Jelača.

Shutterstock

Hitna medicinska stanja

“Postoji jedno hitno stanje kada dolazi do slabosti nogu i nemogućnosti kontrole nekih fizioloških funkcija. To spada u domen urgentne medicine,” upozorava doc. dr Jelača.

Operacija diskus hernije

“Savremena medicina nam je donela minimalno invazivne metode, koje se najčešće poistovećuju sa veličinom reza. To znači pošteda svih anatomskih struktura, odnosno svakog tkiva kroz koje hirurzi dolaze do diskus hernije kako bi postigli željeni efekat. Operacija može biti endoskopska ili tubularna, pri čemu su rezovi mali,” objašnjava doc. dr Jelača.

Oporavak nakon operacije

“Kod minimalno invazivnih procedura, oporavak je kraći i iz tih razloga ih favorizujemo. Period oporavka je oko šest plus šest nedelja, ali nije striktno određen. U prvih mesec i po dana pacijent primećuje poboljšanje i sprovodi fizikalnu terapiju. Ako sve ide kako treba, u narednih mesec do mesec i po dana može postepeno da se vraća normalnim aktivnostima. Ovo nije univerzalan recept za svakoga, već za pacijente koji mogu prilagoditi svoje radno mesto i aktivnosti i postepeno se vraćati obavezama,” kazao je doktor.

Da li diskus hernija može da se vrati?

“U telu imamo mnogo intervertebralnih diskova. Hirurzi obično uklanjaju samo deo diska koji pravi problem, dok preostali deo i dalje obavlja svoju funkciju. Ukoliko dođe do oštećenja, može se desiti da diskus hernija ponovo nastane. Najčešće nije potrebna nova operacija, a samo oko 5% pacijenata zahteva ponovnu intervenciju,” pojašnjava doc. dr Jelača.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)