U EMISIJI „ŽENA ZA SVA VREMENA“ DR PANTOVIĆ I JADRANKA NOVAKOV OTKRIVAJU Migrena je mnogo više od obične glavobolje

Iako je mnogi i dalje svode na običnu glavobolju, ona zapravo predstavlja složeni poremećaj moždanih funkcija koji značajno narušava kvalitet života.
O mehanizmu nastanka, savremenim terapijama i ličnim iskustvima u emisiji „Žena za sva vremena“ na televiziji K1 govorili su dr Aleksandar Pantović, neurolog, i Jadranka Novakov iz Migrena asocijacije Srbije.

K1 televizija/Nikola Babić

Mozak kao senzor promena

Istraživanja su pokazala da je mozak, zapravo, ključni senzor promena u organizmu i spoljašnjem okruženju.

“U dubokoj strukturi mozga, u hipotalamusu, nalazi se centar koji reaguje na promene tokom godine (cirkannualni ritam), ali i tokom dana (cirkadijalni ritam). Taj deo mozga je senzor za ovakve vrste promena“, objašnjava dr Pantović.

“Promene godišnjih doba, odnos Meseca i planete Zemlje, dnevne varijacije – sve to utiče na ovaj centar. On je, ujedno, prvi u nizu regulatora kada je reč o migrenskoj glavobolji, odnosno o teškoj, jakoj glavobolji poznatoj kao klaster glavobolja. Taj centar se prvi aktivira. Prima impulse i stimuluse iz kože i drugih delova centralnog nervnog sistema i funkcioniše kao senzor koji pokreće napad.

Kod osoba koje pate od migrene, taj prag osetljivosti je biološki i genetski uslovljeno niže postavljen, pa ti ljudi na male fluktuacije reaguju intenzivnije – bržim ili sporijim uključivanjem mehanizama kontrole bola,” pojašnjava dr Pantović i dodaje da je medicina danas blizu univerzalnog leka za migrenu.

Korak bliže univerzalnom leku

“Novi lekovi koji su se pojavili u poslednjih desetak godina, prvi su lekovi u istoriji čovečanstva koji su specifično namenjeni migreni. Oni su usmereni na određeni molekul i deluju tačno na put bola koji je karakterističan za migrenu. Uzimaju se jednom mesečno i imaju za cilj prevenciju napada,” objašnjava dr Pantović.

“To nije trajno izlečenje, ali jeste ogroman korak ka kvalitetnijem životu ljudi sa migrenom. Naravno, ne deluju jednako kod svih – oko 20 do 30 odsto pacijenata ima izuzetan učinak, kod 40 do 50 odsto rezultati su umereni, dok kod oko 20 odsto osoba efekat nije zadovoljavajući. To je, zapravo, normalna raspodela. Ljudi koji pate od migrene su brojni, i ovo su svakako veliki pomaci,“ ističe neurolog.

Shutterstock

Povezanost psihe i migrene

“Centar u mozgu koji se aktivira i deaktivira, a koji pokreće bol, reaguje na brojne spoljašnje i unutrašnje faktore. Međutim, važno je i kako je osoba emocionalno sazrevala — da li je tokom odrastanja bilo traumatskih događaja kojih možda nije ni svesna. I takva iskustva mogu da utiču na funkcionisanje ovog centra i da povećaju sklonost ka migrenama“, objašnjava dr Pantović.

Život sa migrenom

Svoje lično iskustvo sa ovom bolešću podelila je Jadranka Novakov iz Migrena asocijacije Srbije:

“Imam dijagnozu već 28 godina. Prvi put sam migrenu doživela u četvrtom razredu osnovne škole, ali tada lekari nisu prepoznavali o čemu se radi – sve su pripisivali svakodnevnim okolnostima. Tek nakon više od dvadeset godina dobila sam zvaničnu dijagnozu i bila sam na beta-blokatorima,“ priča Jadranka.

K1 televizija/Nikola Babić

“Pošto sam kasnije ostala trudna, želela sam da trudnoću iznesem bez lekova, pa sam prekinula terapiju. Nakon porođaja počeo je pakao koji traje i danas. Migrene imam tri do četiri puta nedeljno. To ne možete da predvidite – sve počinje jednom tačkicom u vidnom polju, a zatim se menja čitava percepcija sveta oko vas. Zvukove i sopstveni glas doživljavate drugačije. Počinje gubitak perifernog vida, zatim se pojavljuje krug sa svetlucavim trouglićima, gubi se deo vidnog polja, a potom i kognitivne sposobnosti. Ne umem da govorim, ne prepoznajem predmete. Napad traje od 15 do 45 minuta. Nakon toga mi se vid postepeno vraća i polako mogu da počnem da sastavljam rečenice.”

„Naučite da živite sa tim“

“Morate da živite sa tim i da radite. Imam porodicu i naučila sam da funkcionišem kako znam i mogu. Nekada vas mozak jednostavno ‘isključi’ i to su najteži trenuci. To je san bez sna – po 12 sati ne pijete vodu, ne idete u toalet. To je najveći strah, svi se pitamo da li ćemo ikada biti normalni,” kaže Jadranka.

“Za ovih 28 godina moj vokabular se dosta smanjio, više ne vozim, jer nikada ne znam kada će napad početi. Posebno je teško noću. Povučemo se u tišinu, jer što više pričate, ljudi vas manje razumeju. Većina misli da je migrena samo glavobolja - ‘popij vodu, uzmi lek’. Postanete dosadni čak i svojoj porodici, jer i njih morate da čuvate. To su propušteni rođendani, skraćena ili otkazana putovanja, promena posla,“ iskreno priča.

Shutterstock

Migrene nisu iste kod svih

“Kod nekih osoba migrenu izaziva tuga, kod drugih hormonske promene, PMS, stres ili promene vremena. Postoje i pacijenti koji imaju druga hronična oboljenja koja dodatno komplikuju stanje. Migreni treba pristupiti multidisciplinarno, jer svaka osoba ima svoj okidač i svoje simptome,“ rekla je Jadranka Novakov i dodaje:

“Ne može se identifikovati uzrok migrene i to je osnovni problem. Adekvatnom i pravovremenom intervencijom, možemo ublažiti simptome i ljudima vratiti kvalitet života. Svaka sedma osoba boluje od nekog oblika migrene. Ako je to hormonska migrena, onda to jako lepo može da se reši na vreme, kod žena koje usled PMS-a dobiju migrenu.

Može biti bolest duše, može biti posledica trauma. Mozak je neobičan organ, um reaguje nesvesno na veoma različite načine. Potiskujemo puno toga. Bitno je na vreme reagovati, da se ne bi ušlo u začarani krug pijenja puno lekova. Ja sam sto analgetika na mesečnom nivou pila. Bila sam intoksicirana, da ne kažem drogirana. Onda dođete u situaciju da imate migrenu i glavobolju uzrokovanu analgeticima, to je jako važno naglasiti.

U menopauzi može da promeni oblik ili da nestane. Nažalost, kod mene nije.”

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)