Dodaj Bella kao željeni izvor na Googlu
CARICA MILICA, ŽENA KOJA JE NOSILA TERET JEDNE ZEMLJE Iza vladarke - majka, monahinja i pesnikinja, a ovo je njena priča
wikipedia.org/Vladislav Titelbah
U narodnom pamćenju ostala je carica, iako je po tituli bila kneginja. Milica, supruga kneza Lazara, živela je u vremenu kada su se porodična sudbina i sudbina zemlje teško mogle razdvojiti. Posle Kosovske bitke na njoj je bilo da sačuva i decu i državu.
Milica je poticala iz porodice Nemanjića, kao ćerka kneza Vratka, koga je epska tradicija upamtila kao Jug Bogdana. Udajom za Lazara Hrebeljanovića postala je deo vladarskog doma, ali njena najteža uloga počela je tek posle njegove pogibije 1389. godine.
OD SUPRUGE VLADARA DO ŽENE KOJA ODLUČUJE
Dok je njen sin Stefan bio maloletan, Milica je preuzela upravljanje zemljom. Srbija je bila oslabljena, izložena pritiscima i opasnostima sa više strana. Odluke koje je donosila nisu uvek nudile izbor između dobrog i lošeg, već između teškog i još težeg.
wikipedia.org
Prihvaćen je vazalni odnos prema Osmanlijama, a njena ćerka Olivera otišla je u harem sultana Bajazita. Taj brak bio je deo političkog sporazuma. Iza kratke istorijske rečenice ostaje težina rastanka jedne majke i ćerke, čija lična osećanja izvori ne mogu do kraja da nam približe.
Privatna arhiva Milica Maksimović
LJUBOSTINJA KAO DUHOVNO UTOČIŠTE
Milica je podigla manastir Ljubostinju, svoju zadužbinu i mesto u kojem je kasnije živela kao monahinja Evgenija. Uz nju je bila i Jefimija, pesnikinja i bliska saputnica, takođe žena koja je poznavala gubitak.
Privatna arhiva Milica Maksimović
Monaški život nije značio da je Milica prestala da brine o državnim poslovima. I dalje je pomagala sinu Stefanu, a sa Jefimijom je odlazila i na sultanov dvor, zauzimajući se za njega.
Privatna arhiva Milica Maksimović
OSTAVILA JE I SVOJU REČ
Milica nije ostala upamćena samo kao vladarka i ktitorka. Pripisuje joj se književni tekst „Molitva kneza Lazara”, u kojem se prepliću lična tuga, ljubav i vera.
Umrla je 11. novembra, 1405. godine i sahranjena je u Ljubostinji. Srpska pravoslavna crkva poštuje je kao Prepodobnu Evgeniju.
Njena priča ne staje u sliku ožalošćene kneginje. Bila je žena koja je, usred sopstvenog gubitka, morala da misli na živote drugih. Možda nam je upravo zato i danas bliska: ne zbog dvora i titule, već zbog brige, odgovornosti i snage da nastavi kada se život nepovratno promeni.
BONUS VIDEO:
Imate komentar?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavi komentar