OSEĆATE STALNI UMOR? Možda je u pitanju ozbiljna bolest, ove reči profesora dobro pročitajte

Britanski naučnici nedavno su otkrili gene povezane sa sindromom hroničnog umora, bolesti koja i dalje ostaje nevidljiva i teško prepoznatljiva.

Kako se ovaj sindrom leči i koje su moguće posledice ako se zanemari? Odgovore na ova pitanja pruža prof. dr Branislav Milovanović, koji je gostovao u emisiji "Uranak", na televiziji K1.

- O sindromu hroničnog umora „Sindrom hroničnog umora često je trivijalizovan, iako je reč o ozbiljnoj bolesti. Drugi naziv za ovu bolest je EMCF( Exhaustion Myalgic Chronic Fatigue). Bolest je ekstremno teška i postoje četiri stepena njenog intenziteta. Šifru bolesti je Svetska zdravstvena organizacija uvela još 1969. godine: G93.3 – postvirusni sindrom umora. Prvobitno se smatralo da je bolest vezana za virus, ali zbog složenosti stanja, od pre dve godine uvedena je nova šifra R53.8, gde se promenio naziv u sindrom hroničnog umora. Virus se više ne pominje, a najčešći uzrok smatraju stres ili događaje koji organizam duže opterećuju, poput povrede, operacije ili čak porođaja. Takvi događaji mogu u potpunosti poremetiti organizam. Kada se postavi dijagnoza, koriste se jasno definisani kriterijumi – japanski, kanadski, engleski, američki i internacionalni. Nažalost, mnogi lekari nisu dovoljno edukovani o ovoj bolesti, koja je kodno svrstana u neurološke poremećaje.

K1 televizija

Kriterijumi bolesti Prof. dr Milovanović ističe da se dijagnoza bazira na nekoliko ključnih kriterijuma:

* Umor koji traje duže od šest meseci

* Poremećaj sna

* Pad energije nakon fizičkog napora

* Problemi sa koncentracijom i pamćenjem, tzv. „magla u glavi“ 

* Ortostatski poremećaji, uključujući gubitak svesti i vrtoglavicu

Ako pacijent ima ovih pet kriterijuma, a standardna dijagnostika ne pokaže ništa od drugih bolesti, može se postaviti šifra za ovu bolest - dodaje on.

Genski poremećaji potvrđeni u laboratorijskim istraživanjima.

- Sada je prvi put dokazano u Engleskoj, u laboratoriji koja je radila sekvenciranje genoma, da iza ove bolesti postoji genski poremećaj. Dokazana je organska osnova bolesti. Ključna stvar je da neurokardiološkim testiranjem možemo potvrditi tu organsku osnovu - objašnjava prof. dr Milovanović, i dodaje: 

Na Institu “Dedinje” radi se  testiranje pacijenata sa ovom bolešću i nalazimo organske promene i što je najvažnije mi ih lečimo. Lečimo ih integrativnim kauzalnim pristupom. Prvo uradimo kardiološki pregled kompletno, internistički, a onda radimo neurokardiološko testiranje i vidimo tip ispada i idemo na uzrok, a često su to infekcije. Vidimo koje su to infekcije, i onda govorimo o post infekticnim sindromima.

Shutterstock

Kako objašnajva doktor, rana dijagnoza je ključna.

- Prema novim istraživanjima, vreme trajanja simptoma je od suštinskog značaja za oporavak. Ako pacijent ima umor tri meseca, postoji šansa da se potpuno vrati u normalno stanje. Kod dugotrajnijih slučajeva, koji traju pet ili šest godina, oko 80% pacijenata može da se vrati u funkcionalno stanje,“ objašnjava prof. dr Branislav Milovanović. Razlika između običnog umora i bolesti Prof. dr Branislav Milovanović objašnjava da je ključna razlika u tome što običan umor prolazi nakon odmora, dok kod sindroma hroničnog umora stanje ostaje trajno. „Čovek se ispava, odmori se, ode na godišnji odmor i vrati se – ali posle dva, tri sata opet ne može ništa da uradi. Uradi dijagnostiku i ne nađe ništa. To je onda ozbiljan problem. Nažalost, često se takvim pacijentima nepravedno pripisuje da su lenji i da jednostavno ne žele da rade - ističe prof. dr Milovanović.

Institut „Dedinje“ prednjači u dijagnostici i edukaciji Prof. dr Branislav Milovanović ističe da je njihov institut pionir u dijagnostici i lečenju sindroma hroničnog umora:

- Mi smo prvi u dijagnostici i imamo potvrdu za to. Napravili smo model edukacije za celu Evropu. Na Institutu „Dedinje“ ugostili smo predsednika evropskog borda eksperata, šest-sedam stručnjaka, kao i predstavnike udruženja pacijenata iz Evrope, Slovenije, Hrvatske i Srbije. Svi su treći put dolazili, a predavanja prevodimo na engleski i prenosimo putem Zoom-a za celu Evropu. To niko drugi ne radi. Postoje samo pojedinačni sastanci, poput onog u maju pored Kembridža, gde dolaze stručnjaci za bazična predavanja, ili virtualna predavanja u Šarite bolnici u Nemačkoj. Mi, međutim, aktivno lečimo pacijente, radimo neurokardiološko testiranje i kompletnu dijagnostiku. Problem je što u svetu ima vrlo malo stručnjaka za ovu bolest, a centara koji se ovim bave je još manje. Ne možemo pokriti sve pacijente, zato je neophodna edukacija lekara opšte prakse, infektologa, neurologa i reumatologa - objasnio je.

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)