"NIJE HIR I NIJE BEZOBRAZLUK": Stručnjaci o prvim znacima anoreksije, skrivenoj bulimiji i greškama koje porodica pravi

Dete koje odbija obrok nije nužno izbirljivo, osoba koja ima bulimiju ne mora da bude izrazito mršava, a posvećenost zdravoj ishrani može da preraste u opsesiju koja potiskuje druženja i svakodnevni život. 

O ovim razlikama, ali i o tome šta porodica može da primeti i uradi, u emisiji „Žena za sva vremena“ na televiziji K1 razgovarale su dr Olga Ličina, klinički nutricionista, dr Slavica Nikolić, psihijatar Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, i nutricionistkinja Milka Raičević.

Sagovornice su naglasile da iza problema sa hranom mogu da stoje složene emocionalne teškoće, zbog čega lečenje ne može da se svede samo na jelovnik, kontrolu obroka i brojanje kilograma.

Bulimija može dugo da ostane skrivena

Objašnjavajući razliku između anoreksije i bulimije, dr Slavica Nikolić navela je da anoreksiju karakteriše restriktivan odnos prema hrani. Sam obrok i potreba da se nešto unese u organizam postaju izvor velike uznemirenosti, pa osoba izbegava situacije u kojima se jede. Kod bulimije se javljaju epizode prejedanja, koje mogu da budu praćene izazivanjem povraćanja.

K1 televizija

Dr Olga Ličina ukazala je na razlog zbog kojeg bulimija često ostaje neprepoznata: osobe koje je imaju mogu da imaju uobičajenu telesnu težinu. Porodica zato ne mora da vidi promenu koju očekuje da bi posumnjala na poremećaj.

Milka Raičević upozorila je da se takvo ponašanje često skriva od najbližih.

„Najveći problem je što protekne puno vremena dok porodica i okolina ne shvate da se to dešava“, rekla je Raičević.

Prema njenim rečima, prejedanje i povraćanje mogu da se odvijaju kada osoba ostane sama, pa ukućani dugo nemaju uvid u problem. Istovremeno, ponavljano povraćanje može da ostavlja posledice na sluznici i zubima. Naglasila je da su prepoznavanje problema i uključivanje stručnjaka važni i zbog telesnog i zbog psihičkog zdravlja.

K1 televizija

Anoreksija je u njenoj praksi prepoznata i kod osmogodišnjeg deteta

Ličina je navela da je najmlađe dete sa anoreksijom koje je imala u svojoj praksi bilo staro osam godina. Opisala je da je problem počeo blagim ograničavanjem ishrane, izbacivanjem jedne po jedne namirnice, a potom i izbegavanjem porodičnih obroka.

„Prva stvar koju primetite jeste da vam je dete drugačije. Da to više nije ono dete koje je dolazilo kod vas. Da bude povučenije, da ne želi da odgovara na pitanja“, objasnila je.

Dodala je da praćenje deteta podrazumeva mnogo više od merenja telesne težine. Važni su rast, razvoj, promene u ponašanju i odnos prema hrani. Kod devojčica i izostanak menstruacije može da bude povod da se porodica obrati lekaru.

Govoreći o radu sa decom i adolescentima, istakla je da neki od njih izuzetno dobro poznaju kalorijsku vrednost namirnica. Zbog toga samo sastavljanje plana ishrane nije dovoljno.

„Pravljenje nutritivnog plana je samo trešnja cele piramide, gde vam je stub zapravo dobar psihijatar i psiholog“, rekla je Ličina.

Ne čekati da mršavost postane očigledna

Nikolić je upozorila da se anoreksija u javnosti najčešće povezuje sa izrazito mršavim osobama, dok promene koje prethode takvoj slici mogu da ostanu zanemarene.

Opisala je povlačenje iz društva, izbegavanje porodičnih okupljanja na kojima će biti hrane, stalno nezadovoljstvo izgledom i zaokupljenost telom. Posebno je naglasila da pažnju zaslužuju promene koje se ponavljaju i traju, a ne samo prolazno neraspoloženje ili pojedinačna neprijatnost.

„Moramo svi da shvatimo da se ta osoba jako muči kada treba da ima obrok“, rekla je Nikolić.

Kako je objasnila, unošenje hrane može da izaziva izrazitu anksioznost.

„To nije hir, nije trend ‘neću da jedem’. To je jedno teško emotivno stanje“, naglasila je.

Njena poruka roditeljima bila je da ne čekaju telesne posledice da bi proverili šta se događa. Ako primećuju da se dete uporno ponaša drugačije, opravdano je da potraže stručnu procenu.

Pixabay.com

Kada zdrava ishrana počne da upravlja životom

Poseban deo razgovora bio je posvećen ortoreksiji, odnosno opsesivnoj zaokupljenosti zdravom hranom. Sagovornice su opisale kako proučavanje namirnica i pravljenje pravila mogu da postanu toliko zahtevni da određuju čitav dan.

Milka Raičević navela je primer pacijenta koji je znao koliko puta treba da sažvaće određenu namirnicu. Govorila je i o ljudima koji detaljno računaju kalorije i sastav obroka, dok njihov izbor hrane postaje sve uži.

U razgovoru je istaknuto da problem dobija i društvenu dimenziju: osoba počinje da izbegava druženja, proslave i druge događaje zato što tamo ne može da obezbedi hranu koja odgovara njenim pravilima.

Osvrnule su se i na pritisak društvenih mreža, na kojima se neprestano nude saveti o idealnom telu, poželjnoj ishrani i životnom stilu. Ličina je skrenula pažnju na to da roditelji sopstvene strahove od hrane i stalne restrikcije mogu da prenose u porodičnu svakodnevicu.

„Kako si se osećala“ otvara razgovor koji uteha ponekad zatvori

Govoreći o tome kako prići detetu, Nikolić je upozorila da insistiranje na hrani, grdnja i izazivanje krivice ne rešavaju teškoću koja stoji iza ponašanja.

„Nećemo reći: ‘Ma šta ti fali, to samo malo da pojedeš’, pa ‘šta mi to radiš, šta radiš našoj porodici takvim ponašanjem’“, navela je.

Umesto toga, objasnila je, potrebno je pitati šta se dešava u školi, društvu i drugim delovima detetovog života. Događaj koji odrasloj osobi izgleda mali za dete može da bude veoma bolan.

Ličina je kao primer izdvojila situaciju u kojoj dete kaže da mu je drugarica rekla da je debelo. Roditeljska reakcija „ti si meni najlepša“ dolazi iz želje da ga uteši, ali razgovor ne bi trebalo da se završi na tome.

„Kako si se ti osetila? Zašto misliš tako? Kakav ti imaš utisak?“, pitanja su koja je predložila.

Naglasila je da treba iskoristiti trenutak u kojem dete želi da se poveri: čuti ga i pokušati razumeti šta stoji iza izgovorene rečenice.

Kod gojaznosti se menjaju porodične navike

Ličina je govorila i o situacijama u kojima roditelji godinama odlažu razgovor o gojaznosti deteta, uz objašnjenje da su i sami bili takvi ili da će ono „to prerasti“.

Opisala je da dete, izloženo komentarima i stigmatizaciji, može da počne da izbegava druženje, izlazak iz kuće, pa i odlazak u školu. Zbog toga je naglasila značaj pravovremenog razgovora sa stručnjacima, ali i promene navika u celom domaćinstvu.

„Svi jedemo iz iste šerpe. Ne može dete da jede šargarepu i tri celera, a mi svi da naručimo picu“, rekla je Ličina.

Poruka takvog izdvajanja, objasnila je, može da bude da sa detetom nešto nije u redu, dok su svi ostali prihvaćeni takvi kakvi jesu. Predložila je zajedničko usvajanje novih navika, uz podršku porodice.

Noćno prejedanje zahteva širu sliku

Govoreći o noćnom prejedanju, Nikolić je naglasila da pažnja ne treba da ostane samo na hrani.

„Čim se mi budimo noću, mi već imamo problem sa spavanjem“, rekla je, objašnjavajući da je potrebno sagledati i emocionalne teškoće i razloge zbog kojih osoba poseže za hranom.

Osvrnula se i na emocionalno jedenje, kod kojeg hrana može da postane način da se ublaži neprijatno osećanje ili ponovo doživi uteha sa kojom je ranije bila povezana.

Povratak simptoma nije razlog za odustajanje

Proces lečenja je dug i individualan, naglasila je Nikolić. Uz rad na ishrani, osoba uči da drugačije reaguje na situacije i emocije koje su doprinele razvoju problema.

„Ono što bih volela da roditelji shvate jeste da je normalno da se desi i neko pogoršanje tokom lečenja“, rekla je.

Objasnila je da povratak pojedinih simptoma ne treba da izazove osudu deteta i odustajanje od terapije. Oporavak ima uspone i padove, a potrebni su vreme, poverenje i saradnja sa timom.

Milka Raičević naglasila je važnost uključivanja porodice i očuvanja kontakta sa detetom, dok je Ličina izdvojila strpljenje i pronalaženje stručnjaka sa kojima dete može da uspostavi poverenje.

Završna poruka dr Slavice Nikolić bila je da roditelji problem ne tumače kao bezobrazluk ili hir.

„Najvažnije je da saslušamo svoje dete i da mu se nađemo“, poručila je. 

„Nije nikakva sramota imati bilo koji problem ili bolest“ - dodala je na kraju.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)