Dodaj Bella kao željeni izvor na Googlu
KRVNI PRITISAK POSLE 50. GODINE Brojka 120/80 nije jedino merilo, evo koje vrednosti ne treba ignorisati
Shutterstock
Krvni pritisak se s godinama može menjati, ali to ne znači da nakon 50. rođendana svaka viša vrednost automatski postaje normalna. Iako se čuvenih 120/80 mmHg godinama smatra idealnom vrednošću, stručnjaci naglašavaju da pritisak treba posmatrati kroz više merenja, ali i u odnosu na celokupno zdravstveno stanje osobe.
Ako vam aparat jednom pokaže 135/85 ili 138/88 mmHg, nema razloga da odmah zaključite da imate hipertenziju. Međutim, ni ponavljane visoke vrednosti ne bi trebalo pripisivati samo godinama.
Shutterstock
Da li se normalan pritisak menja posle 50. godine?
Jedna od čestih zabluda jeste da je nakon 50, 60. ili 70. godine pritisak od 140/90 mmHg sasvim normalan samo zato što je osoba starija.
Savremene medicinske smernice ne određuju „normalan“ krvni pritisak jednostavno prema godinama. Mnogo je važnije uzeti u obzir opšte zdravstveno stanje, eventualne bolesti srca i krvnih sudova, dijabetes, probleme sa bubrezima, lekove koje osoba koristi i druge faktore rizika.
Prema aktuelnim američkim smernicama, krvni pritisak ispod 120/80 mmHg smatra se normalnim. Vrednosti gornjeg pritiska od 120 do 129 mmHg, uz donji ispod 80, svrstavaju se u povišen krvni pritisak. Vrednosti od 130–139 ili 80–89 mmHg već ulaze u prvi stepen hipertenzije prema američkoj klasifikaciji.
Evropske smernice koriste drugačiju klasifikaciju i prag od 140/90 mmHg u ordinaciji za hipertenziju, dok se vrednosti između normalnog i tog praga posmatraju kao povišen krvni pritisak.
Freepik.com
Godine nisu opravdanje za visok pritisak
Ako imate 55 ili 65 godina, to ne znači da bi trebalo da prihvatite visok pritisak kao normalnu posledicu starenja.
Kod osoba koje već imaju hipertenziju lekar određuje ciljnu vrednost u zavisnosti od zdravstvenog stanja i toga koliko dobro pacijent podnosi terapiju. Evropske preporuke za mnoge odrasle osobe koje se leče od hipertenzije usmerene su ka sistolnom pritisku od približno 120 do 129 mmHg, odnosno 120–130 mmHg, kada se takve vrednosti dobro podnose. Kod veoma starih ili krhkih osoba pristup može biti drugačiji i individualizovan.
Zato nije dobro oslanjati se na popularne tabele prema kojima „normalan pritisak“ automatski raste sa svakom decenijom života.
Shutterstock
Jedno merenje nije dovoljno
Važno je znati i da krvni pritisak tokom dana prirodno varira. Stres, fizička aktivnost, kafa, cigarete, bol, nedostatak odmora, pa čak i nervoza tokom pregleda kod lekara mogu privremeno da podignu njegove vrednosti.
Zbog toga jedno merenje od, na primer, 140/90 mmHg samo po sebi nije dovoljno za postavljanje dijagnoze hipertenzije. Kada se uoče povišene vrednosti, potrebno je ponoviti pravilno merenje, a lekar po potrebi može preporučiti kućno praćenje ili 24-časovno merenje krvnog pritiska. Evropsko udruženje kardiologa takođe naglašava potrebu da se povišene vrednosti potvrde ponovljenim merenjima.
Visok pritisak često ne daje simptome
Problem je što hipertenzija može dugo da postoji bez jasnih simptoma. To što se osećate dobro ne znači nužno da su vrednosti krvnog pritiska u granicama normale.
Upravo zato je korisno povremeno kontrolisati pritisak, naročito nakon 40. i 50. godine. ESC preporučuje godišnje merenje krvnog pritiska kod odraslih starijih od 40 godina.
Najvažnije je da ne paničite zbog jednog povišenog rezultata, ali ni da ponavljane vrednosti od 140/90 mmHg ili više pripisujete samo godinama. Ako aparat u više navrata pokazuje povišene vrednosti, najbolje je da se obratite lekaru koji će proceniti da li su potrebne dodatne kontrole ili terapija.
BONUS VIDEO:
Imate komentar?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavi komentar