JEDETE VRUĆ KROMPIR? Onda ovo treba obavezno da pročitate i da se zapitate

Krompir je godinama na lošem glasu. Često ga krive za višak kilograma i skok šećera u krvi, a mnogi veruju da je slatki krompir daleko zdravija opcija. Ipak, istina je znatno drugačija – krompir je zapravo nutritivno vrlo bogata namirnica. Ali šta se zaista dešava u organizmu ako ga jedete svaki dan?

Krompir srednje veličine (oko 200 grama) sa korom ima približno 160 kalorija, sadrži oko 4,5 grama vlakana, skoro 20 odsto dnevne potrebe za kalijumom i gotovo polovinu dnevne potrebe za vitaminom C. Uz to, dobar je izvor vitamina B6 i biljnih proteina.

Nutricionistkinja Ejmi Gudson ističe da razlike između belog i slatkog krompira nisu toliko drastične kako mnogi misle. Beli krompir sadrži više kalijuma, dok slatki ima više beta-karotena – ali oba imaju sličnu nutritivnu vrednost.

Shutterstock

1. Zdravlje creva može da se poboljša

Ako krompir jedete hladan (na primer, kao salatu), njegov skrob se ponaša drugačije nego kada je vruć. Hlađenjem nastaje tzv. otporni skrob koji deluje kao vlakno. On ne podiže naglo šećer u krvi, već stiže do debelog creva gde hrani dobre bakterije. Na taj način doprinosi boljem varenju i zdravlju crevne flore.

2. Brže ćete se zasititi

Krompir ima visok sadržaj vode i solidnu količinu vlakana, pa može da pruži osećaj sitosti uz relativno malo kalorija. Kada se priprema kuvanjem ili pečenjem bez mnogo masnoće, može biti dobar saveznik i u regulisanju telesne težine.

3. Ali može doprineti gojenju

Problem nije sam krompir, već način pripreme. Pomfrit, gratinirani krompir sa sirom i puterom ili velike porcije uz mnogo soli i masti značajno povećavaju unos kalorija i zasićenih masti. Studije pokazuju da je redovna konzumacija pržene hrane povezana sa povećanim rizikom od gojaznosti.

Freepik.com

4. Može podići šećer u krvi

Vruć krompir se brzo razlaže u glukozu, što može izazvati nagli skok šećera u krvi. Dugoročno, to može doprineti razvoju insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2. Zato stručnjaci savetuju da se krompir kombinuje sa proteinima – piletinom, ribom, jajima ili nemasnim mesom – kako bi se usporilo varenje i ublažio glikemijski odgovor.

5. Prženi krompir može loše uticati na mozak

Istraživanja su pokazala da ishrana bogata prženom hranom može biti povezana sa slabijom koncentracijom i pamćenjem, kao i pojačanim upalnim procesima u organizmu. U jednoj studiji, osobe koje su često jele pomfrit imale su slabije rezultate na testovima kognitivnih sposobnosti.

Shutterstock

6. Može ubrzati starenje kože – ali samo ako je pržen

Prekomerno konzumiranje pržene hrane može doprineti zapaljenskim procesima u organizmu, što se odražava i na kožu – kroz bore, gubitak elastičnosti i pojavu akni. Ako volite pomfrit, bolja opcija je priprema u rerni ili u fritezi na vruć vazduh.

7. Može dati više energije za fizičku aktivnost

Krompir je odličan izvor ugljenih hidrata, pa može poslužiti kao kvalitetan izvor energije pre treninga. Kuvan ili pečen krompir bez dodatnih masnoća predstavlja dobar izbor za sportiste i rekreativce.

Zaključak je jasan – krompir sam po sebi nije neprijatelj. Sve zavisi od količine i načina pripreme. Kuvan, pečen ili u kombinaciji sa proteinima može biti deo zdrave ishrane. Pržen i preterano začinjen – može doneti više štete nego koristi.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)