SNAGA HRANE U BORBI PROTIV AUTOIMUNIH BOLESTI Koliko ishrana utiče na zdravlje

Autoimune bolesti predstavljaju kompleksna stanja u kojima imuni sistem, umesto da štiti organizam, počinje da napada sopstvena tkiva. O uzrocima, ulozi ishrane i uticaju spoljašnjih faktora u emisiji “Žena za sva vremena” na televiziji K1, govorila je nutricionista Aleksandra Lišanin.

K1 televizija

Objašnjavajući mehanizam nastanka autoimunih bolesti, ističe: “To je momenat kada organizam napada sam sebe, ali se tu postavlja pitanje zašto organizam napada sam sebe. Kroz dijatetiku sam videla da možemo mnogo toga da uradimo ishranom, i ne samo ishranom. Profesor Alesio Fasano je to pre više od deset godina lepo objasnio, da postoji određeni protein zonulin, on se stvara kada dođe do propustivljosti creva. Pojedini segmenti hrane prođu tu crevnu krvnu barijeru i u krv uđu proteini i materije kojima nije tu mesto. Organizam to doživljava kao napad spolja i onda krene u napad, tada napada i svoje druge organe. Kod Hašimota je najveći problem gluten, koji prođe kroz crevnu barijeru, organizmu gluten liči na ćelije štitne žlezde, tada organizam krene da napada gluten i ćelije štitaste žlezde. Onda dođe autoimune bolesti.“

Shutterstock

Dodaje da genetika može imati određenu ulogu, ali da faktori iz okruženja danas imaju sve veći značaj:

“U ovim slučajevima genetika se nikada ne može isključiti, ali ono što je danas genetika nije primarna. Imamo nešto što se zove epigenetika, to je uticaj spoljne okoline na naše gene. Na gene ne možemo da utičemo. Oni mutiraju jako sporo. Imamo porast autoimunih oboljenja za ne znam ni koliko stotina procenata za jako kratak period. Tu nije promenjena genetika, ali se okolina promenila. Toksini, informacija, stres, miko toksini, antibiotici, oni su ogroman problem. Naša crevna flora se uništi ili disreguliše jednom turom antibiotika, a mi ih i dalje uzimamo na
svoju ruku i rutinski“, objasnila je Aleksandra.

Kada je reč o ulozi ishrane, naglašava da određene namirnice mogu imati značajan uticaj na tok bolesti.
“Ishranom se mogu postići rezultati koji se nikada ne mogu postići konvencionalnom medicinom. Postoje namirnice koje su okidači, a to su gluten, mleko i mlečni proizvodi. Proteini izazivaju najveće probleme, dok laktoza izaziva površinske, odnosno digestivne probleme. Jedna mera mleka ne odgovara svakome. Postoje protokoli, poput autoimunog protokola. Na internetu može da se nađe dijeta koja većini ljudi pomaže. Ali tu nije samo ishrana u pitanju, već i paraziti i pesticidi. Glifosat je pesticid koji se nalazi svuda, pa i u totalnim pesticidima, i nije samo on problem, ali je najpoznatiji. Naši poljoprivrednici ga često koriste jer uništava sve, ali ako dospe u naš organizam, može ozbiljno da naruši naš mikrobiom. To je interakcija između spoljne sredine i našeg organizma. Lekovima se može mnogo postići trenutno, naročito kada nema drugih rešenja, ali uzrok se ne uklanja, i to je problem. Ako želimo drugačiji rezultat, moramo imati drugačiji pristup – posmatrati ishranu, inflamaciju i glikemiju. Navikli smo da organizam delimo na delove, ali on funkcioniše kao celina.“

Freepik.com

Govoreći o namirnicama koje mogu pomoći u smanjenju upalnih procesa, Lišanin navodi: “Generalno u to spadaju razne lekovite biljke, začini. Oni su zaista antiinflamatorni, Omega 3, masnoće koje se nalaze u maslinovom ulju, razno povrće, posebno kupusnjače“ - rekla je i dodaje da su žene češće pogođene autoimunim bolestima.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)