DOKTOR ALEKSANDAR ANTOVIĆ OTKRIVA Kako matične ćelije obnavljaju telo i produžavaju život

Matične ćelije već decenijama zaokupljaju pažnju naučnika i lekara, a poslednjih godina i šire javnosti. Njihova sposobnost da se transformišu u različite tipove tkiva čini ih jednim od najperspektivnijih oružja u savremenoj medicini - od lečenja teških bolesti, preko regeneracije organa, do estetskih tretmana.

U emisiji Žena za sva vremena na televiziji K1, dr Aleksandar Antović, specijalista interne medicine, detaljno je objasnio šta su matične ćelije, kako se čuvaju i na koji način pomažu u lečenju najrazličitijih stanja.

Šta su matične ćelije i koja je njihova uloga?

„Matične ćelije su osnovne gradivne jedinice. Od njih može da se napravi bilo šta – to su ćelije od kojih nastaje beba. Jedan deo njih ostaje u nespecijalizovanom stanju i mi na samom porođaju možemo da ih prikupimo, obradimo i sačuvamo dugi niz godina. Kasnije, kada nam zatrebaju, koristimo ih za, ne daj Bože, neko teško oboljenje. U poslednje vreme koriste se i u estetici – danas imamo mnogo više primena koje nisu životno ugrožavajuće“, objašnjava dr Antović.

Shutterstock

Razlika između embrionalnih i odraslih matičnih ćelija

„Embrionalne ćelije su one od kojih nastaje beba. Odrasle – svi ih imamo, ali one nemaju takav potencijal kao ćelije koje se uzimaju od bebe. Razlog je taj što su odrasle ćelije prošle sve što smo i mi – viruse, bakterije, toksine, uticaje spoljne sredine – pa imaju mnogo manji regenerativni potencijal. Bebine su stare 0 dana i zato su moćnije.“

Kako funkcionišu matične ćelije

„Postoje dve grupe primene matičnih ćelija. Prva je lečenje teških bolesti, gde u većini slučajeva spašavamo život, jer se radi o malignim oboljenjima krvi. To se primenjuje već skoro 40 godina i veliki broj uzoraka je iskorišćen za transplantaciju.

Druga grupa je regeneracija, koja je poslednjih 15 godina u ekspanziji. Matične ćelije mogu da obnove bilo koje tkivo ili organ. Danas obnavljamo srce oštećeno infarktom, mozak kod dece sa cerebralnom paralizom, povrede kičmene moždine. Sportisti ih koriste jer ubrzavaju regeneraciju – za dve nedelje mogu da zaleče povredu i vrate se na teren.

Žene ih koriste u estetske svrhe – za regeneraciju ožiljaka ili bora na licu. Ipak, embrionalne ćelije ne treba trošiti na estetiku, već ih sačuvati za ozbiljnija medicinska stanja. Za estetske procedure postoje i drugi izvori matičnih ćelija, jer za te namene nije potreban veliki regenerativni potencijal.“

Čuvanje matičnih ćelija

„Matične ćelije mogu da se čuvaju praktično neograničeno. Međutim, u Srbiji ne postoje javne banke i zato se mora odrediti period čuvanja i uplatiti određena suma novca. Najčešći period je 20 godina, ali one se, kada se jednom zamrznu, čuvaju na - 198 stepeni Celzijusa i svi biološki procesi tada staju.

Ono što je najvažnije, a često se zaboravlja, jeste kako se ćelije obrade odmah posle porođaja i kako se transportuju do banke – jer su sve banke u inostranstvu. Transport traje 48–72 sata i mora biti pod kontrolisanom temperaturom. Postoje setovi sa ugrađenim termometrom, a savremeni sistemi poput nanocool-a održavaju temperaturu između 2 i 8 stepeni, i greju i hlade po potrebi.“

Primena kod porodice

„Matične ćelije može da koristi ne samo dete od kojeg su uzete, već i brat, sestra, roditelj, pa čak i šira rodbina. Najvažnije je poklapanje – HLA tipizacija. Postoji 10 gena, a za primenu matičnih ćelija iz pupčanika dovoljno je da se poklope 4 od 10. Kod transplantacije organa mora da se poklopi 9 ili 10, što je mnogo teže. Zato su matične ćelije toliko značajne i imaju ogroman potencijal.“

Shutterstock

Proces uzimanja matičnih ćelija

„Veoma je jednostavno, bezbolno i sigurno. Uzorak se uzima posle porođaja, kada lekar preseče pupčanu vrpcu. Neonatolog proverava bebu, ginekolog porodilju, i ako je sve u redu, pristupa se uzimanju. Pupčanik je povezan sa posteljicom koja nema inervaciju, tako da ni beba ni majka ništa ne osećaju.

Od odrasle osobe matične ćelije se obično uzimaju iz bedrene kosti, punktiranjem, što je bolno. Takođe, kada je osoba već bolesna, ne mogu se koristiti njene sopstvene ćelije – neophodan je donor. Zato je važno čuvati ćelije sa porođaja, jer su tada 100% zdrave.“

Matične ćelije i degenerativne bolesti

„Kod Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, koje su neizlečive, studije pokazuju da matične ćelije mogu značajno da pomognu, iako ne mogu da izleče. Kod autizma se često koriste – bolest se javlja u ranom detinjstvu i, nažalost, sve češća je u svetu. Uzrok nije jasan – neki ga povezuju sa ishranom, neki sa upotrebom ekrana i mobilnih telefona kod dece. Ono što je sigurno jeste da matične ćelije jedine mogu da
pomognu, makar da poboljšaju funkcionisanje. Vidimo decu koja posle terapije uspevaju da krenu u školu.

Takođe, koriste se i kod multiple skleroze, a uspešne su i u lečenju dijabetesa tipa 1. Kod oštećenja jetre manje, ali i tu postoji potencijal.“

Matične ćelije i personalizovana medicina

„Matične ćelije pokazuju ogroman potencijal i deo su onoga što nazivamo personalizovanom medicinom. To je pravac u kojem ide savremena terapija i one su njen važan segment. U okviru personalizovane medicine moguće je tačno odrediti lek koji odgovara konkretnom pacijentu.

Kod malignih bolesti, na primer, možemo da ispitamo kakav je tumor i da pacijentu damo upravo onaj lek koji će delovati na taj tumor i biti efikasan. Sve to spada u personalizaciju lečenja“, objašnjava dr Antović.

Rizik pri uzimanju i davanju matičnih ćelija

„Rizik od uzimanja matičnih ćelija praktično ne postoji“, naglašava dr Aleksandar Antović.

„Kada se matične ćelije daju detetu od kojeg su i prikupljene, rizici su gotovo zanemarljivi. Jedini mogući rizik, koji se javlja u svega 0,0-nešto procenata slučajeva – isto kao i kod svih lekova – jeste alergijska reakcija.

Naime, prilikom čuvanja matične ćelije se stavljaju u konzervans kako bi mogle da se održe i po 20 godina. Pre primene taj konzervans uklanjamo, ali ga nikada ne možemo ukloniti u potpunosti, pa neko može biti alergičan na te minimalne količine. To je, međutim, manje od jedan odsto slučajeva.

Kada matične ćelije dajemo osobi koja nije dete od kojeg su uzete, radimo HLA tipizaciju – genetsko upoređivanje tkiva – ali i pored toga postoji mogućnost da organizam primaoca odbije ćelije. Ipak, kod matičnih ćelija iz pupčanika to se dešava mnogo ređe. Studije su pokazale da su te ćelije mlađe, "naivnije"; i sa manje izraženom HLA tipizacijom, pa se lakše prilagođavaju novoj sredini.“ - kazao je i napominje da je najbolje da svako dete ima svoje matične ćelije.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)