Dodaj Bella kao željeni izvor na Googlu
HODATE BRZO ILI SPORO? Istraživanje otkriva zanimljivu vezu sa zdravljem mozga
Shutterstock
Ako volite šetnju, imamo još jedan dobar razlog da ubrzate korak. Nova studija pokazala je da starije osobe koje zadržavaju brži prirodni tempo hodanja mogu imati zdraviji mozak i manji rizik od kognitivnog propadanja.
Istraživači su analizirali podatke iz pet velikih studija o starenju, u kojima je učestvovalo skoro 4.000 starijih osoba prosečne starosti oko 84 godine. Dodatno su analizirane i dve manje studije u kojima su korišćeni snimci mozga ili pregledano moždano tkivo nakon smrti.
Shutterstock
Zašto je brzina hodanja važna
Brzina kojom hodamo nije samo pitanje kondicije ili navike. Hodanje je složen proces u kojem istovremeno učestvuju mozak, mišići, srce, krvni sudovi, zglobovi i sistem za ravnotežu.
Kada hodate brže, svi ovi sistemi moraju da rade usklađeno. Zbog toga se brzina hodanja sve više posmatra kao jedan od pokazatelja opšteg zdravstvenog stanja i sposobnosti organizma da dobro funkcioniše tokom starenja.
Freepik.com
Brži hod povezan je sa zdravijim mozgom
Rezultati nove studije sugerišu da osobe koje i u osamdesetim godinama zadržavaju relativno brz prirodni tempo hodanja imaju zdravije karakteristike mozga.
Važno je, međutim, naglasiti da istraživanje pokazuje povezanost, a ne dokazuje da samo ubrzavanje hoda direktno sprečava demenciju. Drugim rečima, ljudi koji brzo hodaju možda su istovremeno zdraviji, fizički aktivniji i imaju bolje očuvanu funkciju različitih sistema organizma.
Shutterstock
Ne morate da trčite da biste bili aktivni
Dobra vest je što za fizičku aktivnost nije neophodno da idete u teretanu ili da trčite. Brzo hodanje predstavlja jednostavan način da povećate intenzitet kretanja, a može se uklopiti i u svakodnevne obaveze.
Možete ubrzati tempo tokom šetnje, izabrati malo zahtevniju rutu ili deo puta preći bržim korakom. Važno je da tempo prilagodite svojim godinama, kondiciji i zdravstvenom stanju.
Kako da znate da li hodate dovoljno brzo
Ne postoji jedna idealna brzina koja odgovara svima. Godine, kondicija, zdravstveno stanje i navike značajno utiču na tempo.
Jedan jednostavan pokazatelj može biti sposobnost da ubrzate kada je to potrebno – na primer, kada prelazite ulicu ili želite da stignete prevoz. Ipak, brzinu ne treba forsirati po svaku cenu. Cilj je da izgradite dobru kondiciju i sposobnost kretanja, a ne da se takmičite sa drugima.
Zato, ako ste do sada šetali laganim tempom, povremeno pokušajte da ubrzate korak. Nekoliko redovnih, energičnijih šetnji može biti jednostavan način da više pokrenete celo telo – a dugoročno je upravo redovna fizička aktivnost jedna od navika koja je važna i za fizičko i za kognitivno zdravlje.
BONUS VIDEO:
Imate komentar?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavi komentar