VELIKA GOSPOJINA JE JEDAN OD NAJVEĆIH PRAZNIKA Evo šta prema običajima nikako ne valja raditi

Srpska pravoslavna crkva i vernici 28. avgusta obeležavaju Uspenje Presvete Bogorodice – Veliku Gospojinu, jedan od najpoštovanijih hrišćanskih praznika. Ovim danom završava se i Gospojinski post.

Praznik je posvećen uspomeni na upokojenje Presvete Bogorodice. Prema crkvenom predanju, poslednje godine života provela je u molitvi, a arhangel Gavrilo najavio joj je da će se za tri dana upokojiti. Poželela je tada da još jednom vidi apostole, koji su se okupili kako bi se oprostili od nje.

Šta se ne radi na Veliku Gospojinu

Velika Gospojina je u crkvenom kalendaru označena crvenim slovom, pa se u narodu tradicionalno izbegavaju teški i nepotrebni poslovi.

Prema starim običajima, ne valja prati veš, šiti, plesti, uzimati iglu u ruke niti obavljati velike poslove po kući. Ipak, važno je naglasiti da su to narodna verovanja, dok je suština praznika u molitvi, miru i posvećenosti veri i porodici.

Wikipedia/Teofan Grk

Posebno mesto u običajima imaju bosiljak i voda. U pojedinim krajevima verovalo se da na prazničnu trpezu treba staviti bosiljak, dok su ljudi nekada odlazili na izvore i umivali se vodom verujući u njenu isceliteljsku moć.

Period od Velike do Male Gospojine, koja se obeležava 21. septembra, poznat je kao međudnevnica. Narod ga je smatrao posebno dobrim vremenom za sakupljanje lekovitog bilja i plodova.

Freepik.com

Presveta Bogorodica posebno se poštuje kao zaštitnica majki, žena, dece i bolesnih, pa se na Veliku Gospojinu mnogi vernici mole za zdravlje, mir u porodici i zaštitu svojih najmilijih.

Velika Gospojina u Srbiji je i česta krsna slava, a mnoge crkve i manastiri posvećeni su upravo Uspenju Presvete Bogorodice. Jedan od najpoznatijih je manastir Studenica, čija je glavna crkva posvećena ovom velikom prazniku.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)