Dodaj Bella kao željeni izvor na Googlu
ŠEST LEKARA ZA MESEC DANA, A NALAZI UREDNI Kada strah od bolesti preuzme život
K1 televizija
Glavobolja, ubrzan puls ili običan kašalj za neke ljude postaju povod za strah od najtežih bolesti. Umesto olakšanja nakon urednih nalaza, sumnja raste, pregledi se ponavljaju, a potraga za sigurnošću ponekad vodi i do nekontrolisanog uzimanja lekova.
O hipohondriji i tabletomaniji govorile su psihijatar Gordana Dedić, klinički psiholog Bobana Đorđević, specijalista farmakologije Zorica Lazić i Ana Mandić Žugić, koja je podelila lično iskustvo borbe sa strahom od bolesti, u emisiji „Žene za sva vremena“.
Psihijatar Gordana Dedić objasnila je da je važno razlikovati odgovornu brigu o zdravlju od stanja u kojem strah od bolesti počinje da upravlja svakodnevicom.
K1 televizija
„Normalno je da osoba, kada ima hipertenziju, glavobolju ili bilo koji simptom, zatraži pomoć. Ali kod hipohondrije se upravo ne završava na tome. Osoba ne traži lečenje, ona traži objašnjenje“, rekla je Dedić.
Kako je navela, kod osoba sa izraženom hipohondrijom čak ni uredni nalazi ne moraju da donesu dugotrajno smirenje.
„Nezadovoljni su lekarima zato što zapravo nisu dobili ono što traže. Menjaju lekare, menjaju bolnice, dijagnostičke metode, ne bi li došli do dijagnoze za koju im se čini da je imaju.“
Da takav strah može potpuno da promeni svakodnevni život, potvrdila je Ana Mandić Žugić, koja je otvoreno govorila o sopstvenom iskustvu.
K1 televizija
„Ja sam u jednom mesecu išla na šest različitih mesta, kod šest različitih lekara, da uradim samo ultrazvuk“, ispričala je Ana, objašnjavajući da je nakon porođaja, u periodu pandemije koronavirusa, počela intenzivno da strahuje zbog limfnih čvorova koje je napipala.
„To nije bilo dan, dva, tri. To je bilo po nekoliko meseci agonije koje te baš remeti. Na kraju ti se sve svede na to da 24 sata proveravaš da li zapravo nemaš to od čega strahuješ“, rekla je ona.
Opisala je i kako se strah dodatno pojačavao svaki put kada bi pažnju usmerila na određeni simptom.
„Što više obraćaš pažnju i što je veći fokus na njemu, on se automatski više pojačava. I onda na kraju počneš da živiš tako da zaista samo misliš o tome.“
Govoreći o psihološkoj strani problema, klinički psiholog Bobana Đorđević ukazala je na potrebu osobe da kroz ponovljene preglede i medicinska objašnjenja pronađe osećaj sigurnosti.
„Osoba traži sigurnost. Sigurnost za svoje emocije. Traži neku sigurnost i neki način razumevanja“, objasnila je Đorđević.
K1 televizija
Istakla je i važnost kontinuiteta u lečenju i izgradnje poverenja sa stručnjakom.
„Jako je bitno držati se jednog lekara i sa njim dalje prolaziti. Velika je greška što ljudi idu od jednog do drugog lekara, traže više objašnjenja“, rekla je ona.
Međutim, kako su sagovornice naglasile, problem se ne završava samo na učestalim pregledima. Strah od bolesti kod pojedinih ljudi može biti povezan i sa prekomernim uzimanjem lekova i suplemenata.
Specijalista farmakologije Zorica Lazić upozorila je na povezanost hipohondrije i tabletomanije.
„Kod pacijenata koji imaju hipohondriju obično ide i ta tabletomanija, odnosno preterano uzimanje suplemenata ili lekova. Oni misle da im fali još nešto što bi moglo da im pomogne“, objasnila je Lazić.
Govoreći o ponašanju pacijenata, navela je da neki samoinicijativno traže nove preparate, oslanjajući se na informacije iz reklama ili sa interneta.
„Pročitao sam, čuo sam, video sam neki drugi lek ili reklamu na televiziji. Da li ja to mogu da dobijem? Ja mislim da bi mi to pomoglo“, opisala je Lazić česte zahteve sa kojima se susreće u praksi.
Posebno je upozorila na dve krajnosti: prekomerno uzimanje lekova i odbijanje propisane terapije zbog straha od neželjenih dejstava.
K1 televizija
U razgovoru je istaknuto i da nekontrolisana upotreba pojedinih lekova može dovesti do razvoja tolerancije, zbog čega osoba počinje da povećava doze.
„Nije dovoljna jedna tableta, pa dve, pa tri, pa se dođe do nekih doza koje su enormne. To može da bude i životno ugrožavajuće“, upozoreno je tokom razgovora.
Sagovornice su se osvrnule i na sve češće pretraživanje simptoma na internetu, koje kod osoba sklonih zdravstvenoj anksioznosti može dodatno pojačati zabrinutost.
„Na forumima su mahom negativna iskustva koja ti potpiruju maštu u šta sve to potencijalno još može da bude“, rekla je Ana Mandić Žugić.
BONUS VIDEO:
Imate komentar?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavi komentar