Dodaj Bella kao željeni izvor na Googlu
PROMUKLOST DUŽA OD DVE NEDELJE NE SME DA SE IGNORIŠE To može biti prvi znak karcinoma grkljana
K1 televizija
Od karcinoma grkljana u Srbiji godišnje oboli oko 800 ljudi, a jedan od prvih simptoma može biti uporna promuklost. O značaju pravovremenog pregleda, lečenju i povratku svakodnevnom životu govorili su u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 otorinolaringolog dr Milan Dragišić i Duško Ribić, predsednik Udruženja laringektomisanih pacijenata.
Pacijenti kojima je zbog karcinoma odstranjen grkljan suočavaju se sa zahtevnim oporavkom tokom kojeg ponovo uče da gutaju i govore, dok nakon operacije dišu kroz trajni otvor na vratu. Pored fizičkih posledica bolesti, pred njima su i brojne psihološke i društvene prepreke.
Duško Ribić, koji je prošao kroz četiri operacije, ispričao je da je prvi i jedini simptom koji je primetio bila promuklost.
„Bila je to sporadična promuklost koja je trajala, gubila se, pa se ponovo pojavljivala. Nije bilo bola u grlu“, rekao je Ribić.
Kako je objasnio, glas bi mu se povremeno vraćao, zbog čega se tragalo i za drugim mogućim uzrocima problema, među kojima je bio i želudačni refluks. Dijagnostički postupak trajao je dve godine, a nalazi su u početku ukazivali na hroničnu upalu.
Promuklost ne treba zanemarivati
Dr Milan Dragišić upozorio je da svaka promuklost koja traje duže od dve nedelje zahteva pregled otorinolaringologa.
K1 televizija
„Promuklost je najčešće konstantna i intenzivna, a obično se pojačava tokom dana, kako pacijent više govori. To je simptom na koji prvenstveno treba obratiti pažnju“, objasnio je Dragišić.
Prema njegovim rečima, bol se najčešće pojavljuje tek u kasnijim stadijumima bolesti. Kada je tumor ograničen na glasnu žicu, promuklost može biti jedini simptom, dok se kod promena na drugim delovima grkljana mogu javiti otežano ili bolno gutanje i osećaj knedle u grlu.
Problem je što pacijenti takve tegobe često povezuju sa prehladom, hladnim ili gaziranim pićima, refluksom ili pušenjem, pa im ne pridaju dovoljno značaja.
Otorinolaringološkim pregledom moguće je direktno videti strukture ždrela i grkljana. Ukoliko lekar uoči sumnjivu promenu, sledi detaljniji pregled u opštoj anesteziji, tokom kojeg se promena posmatra pod mikroskopom i uzima uzorak tkiva za biopsiju.
Dragišić je objasnio da početne promene ponekad mogu da liče na hroničnu upalu glasnih žica. Zbog toga se pacijenti prate i, kada je potrebno, biopsija se ponavlja.
„Nažalost, najveći broj pacijenata dijagnostikujemo u odmaklim stadijumima bolesti. Problem je i to što se pacijenti ne javljaju lekaru i ne pridaju dovoljno značaja simptomima“, kazao je Dragišić.
Shutterstock
„U prvi mah nisam znao šta to znači“
Kod Duška Ribića karcinom je počeo na glasnim žicama, ali se kasnije proširio i na ostale strukture grkljana. Zbog toga je bila neophodna totalna laringektomija, operacija kojom se odstranjuje ceo grkljan.
„Bio je šok. Doktor mi je saopštio da mora da mi izvadi grkljan. U prvi mah nisam imao predstavu šta to znači“, prisetio se Ribić.
Posebno brzo napredovanje bolesti zabeleženo je između njegove druge i treće operacije, u razmaku od svega mesec dana. Nakon završne operacije usledio je dug i težak oporavak.
Dragišić je objasnio da se totalnom laringektomijom fizički razdvajaju putevi za disanje i gutanje. Pacijent više ne diše kroz nos i usta, već kroz trajni otvor na vratu.
U prvim danima nakon operacije pacijent ne može normalno da uzima hranu i tečnost. Tek nakon što lekari utvrde da je gutanje bezbedno, postepeno se uvode voda, tečna i pasirana hrana. Ribić je naveo da danas jede normalno, ali da posledice operacije i dodatnih terapija mogu da otežaju oporavak.
Rehabilitacija i borba protiv stigmatizacije
Ribić je ukazao na to da se mali broj operisanih pacijenata uspešno rehabilituje i ponovo uspostavi govor. Naveo je da je njegova misija da se proširi dostupnost savremenih metoda i pomagala i da država prepozna potrebe laringektomisanih osoba.
„Želja mi je da ljudi shvate da mi živimo i da ne budemo stigmatizovani u društvu kao bake i deke sa rupom na vratu. Potrebno je da se savremene metode i pomagala što pre uvedu i da procenat rehabilitovanih pacijenata podignemo na nivo koji postoji u Evropi“, poručio je Ribić.
Govoreći o prevenciji, Dragišić je izdvojio pušenje i konzumiranje žestokih alkoholnih pića kao dva ključna faktora rizika. Naglasio je da glasnim žicama kod većine ljudi nije potrebna posebna nega, već prvenstveno izbegavanje navika i faktora koji ih oštećuju.
BONUS VIDEO:
Imate komentar?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavi komentar