SUPLEMENTI: Istine i zablude o dodacima ishrani u emisiji "Žena za sva vremena"

U emisiji „Žena za sva vremena“ na televiziji K1, stručnjaci su razgovarali o sve popularnijoj upotrebi suplemenata, rizicima nekontrolisanog tržišta i važnosti pravilnog informisanja. O ovoj temi govorili su prof. dr Svetlana Stanišić, stručnjak za ishranu, prof. dr Milan Vraneš sa PMF-a u Novom Sadu i dr Dušan Vešović, specijalista medicine.

Granica između ishrane, suplementacije i dopinga često je zamagljena, a suplementi su odavno prestali da budu rezervisani samo za sportiste.

“Granica gde se završava ishrana, a počinju suplementi, i gde se završavaju suplementi, a počinje doping, nije baš tako jednostavna i nije sve crno-belo. Nekada je suplementacija stvar naše percepcije. Suplementi su iz oblasti sporta prešli u široku populaciju; danas u svim supermarketima možete kupiti suplement“, rekao je prof. Dr Milan Vraneš i dodaje.

”Antiejdžing je izuzetno popularan, ali nam mnogo studija nedostaje da bismo sve te tvrdnje naučno potvrdili“, dodaje doktorka Stanišić.

K1 televizija

Tamna strana suplementacije: Opasnosti sa interneta

Poseban oprez stručnjaci savetuju kada je reč o suplementima koji se nabavljaju putem neproverenih kanala, naročito među mlađom populacijom.

“Imamo popularnu suplementaciju koja može biti veoma opasna, posebno kada se poručuje preko interneta. Klinci to naručuju, a takvi proizvodi često sadrže doping supstance koje su izuzetno opasne i zabranjene. Takođe, problem je i u ekstremnim dozama dozvoljenih sastojaka. Količina kofeina koju imate u samo jednoj merici pojedinih preparata može biti ekvivalentna dozi od 3,2 "Red Bull-a" ili čak sedam "espreso kafa", upozorava doktor.

Ovakve koncentracije stimulansa mogu ostaviti ozbiljne posledice na organizam, čak i kod zdravih osoba.

“To je ogromna količina kofeina. Nakon toga ne možete da spavate, a takvo stanje je izuzetno opasno za srce i kardiovaskularni sistem uopšte“, zaključuje se u razgovoru.

K1 televizija

Prof. dr Svetlana Stanišić: Razlika između nutritivnih i nenutritivnih suplemenata

Doktorka Stanišić objasnila je osnovnu podelu suplemenata i ukazala na ozbiljan problem nedostatka kontrole kvaliteta na globalnom nivou.

“Razlikuju se nutritivni suplementi - materije koje se inače nalaze u hrani, ali predstavljaju prečišćeni oblik, poput aminokiselina, suplemenata proteina, minerala i vitamina. Takvim suplementima dodajemo nešto što nam nedostaje u ishrani. Nenutritivni suplementi su na bazi biljaka (herbalni suplementi) ili suplementi poput melatonina i ašvagande, za koje se smatra da pomažu u postizanju određenog cilja. Kada su u pitanju suplementi, važno je imati u vidu da tržište uopšte nije kontrolisano.

Za razliku od hrane koja prolazi stroge kontrole, osim za potrebe naučnih istraživanja, kvalitet suplemenata se ne kontroliše, i to nije slučaj samo kod nas, već u celom svetu“, upozorava dr Stanišić.

Ona se osvrnula i na sopstvena istraživanja koja ukazuju na neusklađenost sadržaja i deklaracije:

“Kada se rade istraživanja, recimo o kofeinu, bila sam inspirisana radovima koji kažu da u gelovima i sportskim napicima koncentracije kofeina vrlo variraju, što sam i sama potvrdila. Kada su u pitanju čiste kapsule, unutra je bilo kofeina tačno onoliko koliko piše na deklaraciji. Međutim, kod određenih gelova koncentracija je bila i za 50 odsto veća. Videla sam i druga istraživanja gde je bila dva do tri puta veća, što govori o tome da se ti suplementi proizvode u uslovima gde se sadržaj dobro ne promeša ako su u pitanju praškovi. Ima mnogo problema sa kvalitetom suplemenata u smislu proizvodnje. Njihova efikasnost ne mora da se dokaže pre nego što se suplement registruje.“

K1 televizija

Dr Dušan Vešović: Opasnost uzimanja vitamina „na svoju ruku“

Specijalista medicine dr Dušan Vešović ističe da suplementi nikada ne smeju zameniti zdravu bazu, već joj samo služiti kao dopuna, uz strogi nadzor stručnjaka.

“Apsolutno nikako ne treba uzimati vitamine na svoju ruku. Dijetetski suplement je dodatak ishrani; ishrana i druge navike treba da budu fundament, a suplement se uvodi onda kada treba te navike da poboljšamo i dovedemo u optimum. Situacija u svetu je takva da tržište dijetetskih suplemenata vredi 200 milijardi dolara. SAD je tu vodeća zemlja, kako u proizvodnji tako i u potrošačkoj maniji, a taj trend se prenosi na Evropu“, kaže dr Vešović.

Doktor upozorava da su građani često žrtve agresivnog marketinga:

“Došlo je to i do nas, uzimamo suplemente na svoju ruku, nekada i po preporuci stručnjaka, ali je danas naročito izraženo to da se suplementi koriste pod udarom marketinških stručnjaka. Oni su prisutni na društvenim mrežama i nude brza rešenja za tegobe za koje poslednjih meseci nismo mogli da nađemo medicinsko rešenje. Onda kroz "mala vrata" rešite problem sa ovim ili onim suplementom i tako postajete žrtve suplemenata“, zaključio je dr Vešović.

Ishrana kao temelj mišićne mase

Doktor je posebno naglasio važnost onoga što radimo van treninga, ističući da fizička aktivnost bez adekvatne nutritivne podrške može biti kontraproduktivna.

„Zabluda je da se mišići prave u teretani. Oni se zapravo prave za stolom. Moramo da unesemo gradivni materijal — proteine i aminokiseline, a zatim da kroz fizičku aktivnost damo stimulus telu. Uz to su neophodni voda i san kako bi se ono što smo uneli zaista i ugradilo u mišiće“, objašnjava on.

Takođe, upozorio je na rizike treniranja uz lošu ishranu, što je česta greška kod rekreativaca.

„Ako sa neadekvatnom ishranom odemo u teretanu, napravićemo još veći problem. U tom stanju telo počinje da troši sopstvene mišiće kako bi održalo nivo šećera u krvi, što na kraju dovodi do pada mišićne mase umesto do njenog rasta“, kazao je doktor i dodaje da kolagen treba uzimati, ali uz konsultaciju sa lekarima i ne sve generacije.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)