SVAKOG PONEDELJKA KOLUMNA JOVANE SIMIĆ Site oči, gladna srca - zašto smo zamenili stvarne odnose lajkovima?

U digitalnom dobu čini se da smo nikad povezaniji. Upoznajemo potencijalne prijatelje i partnere iz drugog grada, sa drugog kraja sveta. Ne postoje granice. Uprkos tome, čini se da u poslednje vreme, i pored raznovrsnog menija potencijalnih partnera, ostajemo gladni, ali su nam oči site. To podseća na onu čuvenu rečenicu u prodavnici: „Samo gledam...“.

Psiholog Erik Erikson smatrao je da je u fazi razvoja „bliskost naspram izolacije“, karakterističnoj za rano odraslo doba, naš zadatak da ostvarimo autentičnu bliskost – da izgradimo odnos zasnovan na poverenju, posvećenosti i prihvatanju nesavršenosti drugog. Ipak, čini se da danas mnogi klize ka izolaciji, umesto ka bliskosti. Neki svesno odluče da ne žele partnera, dok se drugi nadaju da će uskoro upoznati osobu koja je „pravi izbor“.

Jovana Simić/Privatna arhiva

Društvene mreže prilagodile su nas svojim pravilima, iako uistinu nismo u obavezi da ih pratimo, i napravile od nas i neku vrstu voajera i egzibicionista. Nema potrebe pitati o hobijima, načinu života, vrsti muzike, omiljenoj hrani, omiljenom mestu za izlazak – sve je već na mrežama.

Sve više ljudi upada u zamku velikog izbora na društvenim mrežama, pa radije ostavljaju lajk i nastavljaju dalje, nego da ostvare bilo kakav stvarni kontakt. To stvara iluziju slobode i osećaj kontrole – „svi ovi lepi ljudi su mi dostupni, mogu svima da pošaljem mali signal da ih vidim“. Ipak, činjenica je da smo usamljeni.

Ovakva vrsta ponašanja zadržava nas u zoni komfora. Statična slika, prošla kroz nekoliko filtera, ne traži vreme ni posvećenost. Ne dovodi nas u iskušenje da, uprkos svim opcijama, izaberemo da ostanemo lojalni. Ne provocira naše duboko ukorenjene obrasce iz detinjstva, ne traži odgovornost ni brigu o tuđim emocijama. Ne zahteva izvinjenje, jer ni ne dolazimo u situaciju da nekoga zaista povredimo, ali ni da neko povredi nas. Ne izbegavamo samo obavezivanje i ulaganje u odnose, već i rizik koji bliskost nosi – da budemo ogoljeni, nesigurni i ranjivi pred drugim.

Shutterstock

Često se dešava da nam „Instagram simpatija“ koju samo posmatramo uzvrati čuveni „Follow“, što dodatno učvršćuje sliku o sebi kao poželjnima, privlačnima i primećenima. Međutim, moguće je da je u pitanju tek jednostavna razmena – follow za svakodnevnu potvrdu sopstvene vrednosti.

Dok smo zaokupljeni internet katalogom, zanemarujemo stvarni svet i ljude koji žele da nas vole i prihvate nesavršene, kakvi jesmo. Zanemarujemo odnose – ili se na njih ni ne usuđujemo. Ostajemo u zoni komfora koja nas kratkotrajno opslužuje dopaminom – hemijskim osećajem nagrade koji nas podstiče da iznova biramo isto ponašanje. Zapravo, nalazimo se na putu suprotnom od onog koji vodi istinskom ispunjenju.

Istraživanje koje je sprovela Melissa G. Hunt (2018) sa saradnicima pokazalo je da je veća upotreba društvenih mreža povezana sa izraženijim osećajem usamljenosti i depresivnosti, dok je njihovo ograničavanje dovelo do značajnog poboljšanja mentalnog zdravlja.

Ipak, nadamo se da će doći do zasićenja – do tačke u kojoj će vizuelni sadržaji prestati da nas okupiraju i ostaviti prostor za usamljenost koja je sve vreme bila tu. Nadamo se da nije kasno i da će hladni ekran zameniti dodir ruku ljudi koji nas zaista vole. Možda će tada početi i male promene – da odaberemo stvarne susrete umesto lajkova, razgovore umesto ,,skrolovanja”, i da konačno pristanemo na bliskost, sa svim rizicima i nagradama koje ona nosi.

*Jovana Simić predstavila se sa sedamnaest godina književnoj publici 2021. godine romanom „Crveni dijamant“, koji je brzo privukao pažnju šire javnosti i u potpunosti je rasprodat.
Trenutno je studentkinja završne godine psihologije, sa posebnim usmerenjem ka kliničkoj i forenzičkoj psihologiji. Svoj poziv koristi kako bi širila svest o važnosti mentalnog zdravlja i prevencije, kao i skidanju stigme koju sa sobom nekada nose psihološke dijagnoze. Ljubav prema psihologiji rodila se iz želje za saznanjem po čemu smo različiti i zašto smo nekada skloni određenim obrascima ponašanja i doživljavanja. Stečeno znanje koristi kao temelj za građenje složenih psiholoških profila i autentične atmosfere u svojim delima. Posvećena je čitanju i pisanju trilera.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)