KRAJNICI I HRKANJE Kada bezazlen simptom postaje ozbiljan problem kod dece i odraslih

Za samo nedelju dana, Čačak su potresla dva smrtna slučaja nakon operacije trećeg krajnika – najpre je preminula četvorogodišnja devojčica, a potom i tridesetosmogodišnji muškarac. Ministarstvo zdravlja uvelo je privremene mere, dok se javnost s pravom pita gde je došlo do propusta i koliko je operacija krajnika zaista „rutinska“.

Svaka medicinska intervencija nosi rizik, ali ova tragedija otvorila je i jedno pitanje: koliko ozbiljno shvatamo probleme sa krajnicima, posebno kada su u pitanju hrkanje i otežano disanje?

Kako su krajnici povezani sa hrkanjem?

Krajnici su deo našeg imunološkog sistema. Postoje nepčani krajnici (oni koje vidimo kada otvorimo usta) i treći krajnik (adenoid), koji se nalazi „na drugom spratu“ ždrela, iza nosa. Kada su uvećani, mogu da ometaju protok vazduha, naročito tokom sna.

Hrkanje nastaje kada vazduh teško prolazi kroz disajne puteve, pa dolazi do vibracije mekog tkiva u grlu. Uvećani krajnici su jedan od najčešćih uzroka tog suženja – i kod dece i kod odraslih, ali iz različitih razloga.

Shutterstock

Krajnici i hrkanje kod dece

Kod dece je najčešći problem upravo uvećan treći krajnik.

On prirodno raste između druge i pete godine života, a zatim se postepeno smanjuje. Međutim, kod neke dece ostaje izrazito uvećan i tada dolazi do:

disanja na usta

hroničnog zapušenog nosa

učestalih upala ušiju

lošeg sna i nemirnog spavanja

noćnog hrkanja

pauza u disanju (apneja)

Kada dete hrče svake noći, diše na usta i budi se umorno, to više nije „slatko dečje hrkanje“, već znak da disajni putevi nisu prohodni. U težim slučajevima može doći do opstruktivne apneje u snu – stanja u kome dolazi do kratkih prekida disanja tokom noći. Takva deca često imaju slabiji apetit, sporiji rast, probleme sa koncentracijom i razdražljivost.

Operacija se razmatra tek kada su simptomi izraženi i kada ORL specijalista proceni da konzervativne metode ne daju rezultat.

Freepik.com

Krajnici i hrkanje kod odraslih

Kod odraslih je situacija drugačija. Treći krajnik se uglavnom povlači nakon detinjstva, ali nepčani krajnici mogu ostati uvećani ili se ponovo uvećati usled hroničnih upala. Ipak, kod starijih osoba hrkanje je češće povezano sa:

gojaznošću

opuštanjem mišića grla

devijacijom nosne pregrade

polipima

konzumacijom alkohola

opstruktivnom apnejom u snu

Uvećani krajnici kod odraslih mogu doprineti problemu, ali retko su jedini uzrok.

Za razliku od dece, kod odraslih je hrkanje češće deo šireg problema – sindroma opstruktivne apneje, koji može povećati rizik od povišenog krvnog pritiska, srčanih bolesti i metaboličkih poremećaja.

Kada hrkanje nije bezazleno?

Hrkanje postaje alarmantno kada je praćeno:

prekidima disanja tokom sna,

naglim buđenjem uz gušenje,

dnevnim umorom,

glavoboljama ujutru,

problemima sa koncentracijom,

kod dece – zaostajanjem u rastu.

U tim situacijama neophodan je pregled ORL specijaliste, a često i dodatna dijagnostika poput snimanja disajnih puteva ili studije spavanja.

Granica između komplikacije i rizika

U javnosti se često mešaju pojmovi „komplikacija“ i „greška“. Medicina, međutim, nikada nije potpuno bez rizika. Čak i zahvati koji se smatraju rutinskim zahtevaju ozbiljnu procenu, detaljne preglede i informisanu saglasnost.

Važno je naglasiti: operacija krajnika se ne radi preventivno niti iz estetskih razloga, već samo kada postoje jasne medicinske indikacije. Krajnici nisu „nebitno tkivo“ koje se lako uklanja, ali ni svako hrkanje ne znači da je operacija rešenje.

Kod dece je najčešći krivac uvećan treći krajnik, dok je kod odraslih hrkanje često deo složenijeg problema. Ono što je ključno jeste pravovremena dijagnostika i individualni pristup svakom pacijentu. Hrkanje nije samo smetnja partneru u spavaćoj sobi – ponekad je signal da organizam traži pomoć.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)