NEFROLOG UPOZORAVA: Svi pijemo magnezijum, a nismo proverili bubrege – može doći do ozbiljnih komplikacija!

Poslednjih godina zdravlje je na društvenim mrežama postalo trend, a suplementi su se pretvorili u brzo rešenje za gotovo svaki problem. Među njima je i magnezijum – mineral za kojim mnogi posežu kada imaju nesanicu, razdražljivost, pojačano znojenje ili grčeve u mišićima.

Međutim, internista–nefrolog, prof. dr Nikolina Bašić Jukić, upozorila je da takva praksa može biti rizična.

– Magnezijum se danas uzima gotovo rutinski – kod nesanice, razdražljivosti, pojačanog znojenja ili grčeva. Ali pitanje je da li nam je zaista potreban. Ako imate grčeve, moguće je da ste dehidrirani. U tom slučaju organizmu je potrebna tečnost, a ne suplement – istakla je ona.

Poruka je jasna – svaki simptom ne znači automatski i nedostatak magnezijuma. Grčevi, na primer, često su posledica manjka tečnosti, a ne manjka minerala. Ipak, mnogi su skloni da bez konsultacije sa lekarom posegnu za dodacima ishrani.

Kada magnezijum može biti opasan?

Magnezijum ima važnu ulogu u organizmu i može biti koristan kod određenih stanja, ali problem nastaje kada se uzima „za svaki slučaj“, bez laboratorijske potvrde da zaista postoji deficit. Posebno je rizičan za osobe sa oštećenom funkcijom bubrega.

– Magnezijum može biti štetan, pre svega kod bubrežnih bolesnika. Problem je što mnogi ne znaju da imaju oštećenu funkciju bubrega jer to nisu proverili. Pre nego što počnete redovno da uzimate magnezijum, proverite glomerularnu filtraciju i prisustvo proteina u urinu – naglašava stručnjak.

Bubrezi su zaduženi za regulaciju nivoa elektrolita, uključujući i magnezijum. Ako je njihova funkcija smanjena, organizam ne može da izbaci višak minerala, pa dolazi do njegovog nakupljanja u krvi (hipermagnezemija). To može izazvati slabost, pad krvnog pritiska, poremećaje srčanog ritma, pa čak i ozbiljne komplikacije u težim slučajevima.

Unsplash.com

Bubrezi „ćute“ godinama

Hronična bubrežna bolest često nema jasne simptome u ranim fazama. Osoba se može osećati dobro, a da funkcija bubrega već bude značajno smanjena. Zato se bolest često otkriva slučajno – na rutinskim analizama.

Prvi znaci mogu biti:

učestalije mokrenje, naročito noću,

smanjena količina urina,

penušav urin (znak prisustva proteina),

promena boje mokraće ili pojava krvi.

Shutterstock

Zbog zadržavanja tečnosti može doći do oticanja stopala, skočnih zglobova, potkolenica ili kapaka. Cipele mogu postati tesne, a lice otečeno ujutru. Umor je takođe čest simptom. Oštećeni bubrezi slabije proizvode eritropoetin – hormon koji podstiče stvaranje crvenih krvnih zrnaca – pa dolazi do anemije. Posledica su iscrpljenost, malaksalost, slabija koncentracija i osećaj nedostatka vazduha pri naporu. U uznapredovalim stadijumima javljaju se mučnina, gubitak apetita, metalni ukus u ustima, svrab kože i povišen krvni pritisak koji se teško kontroliše.

Ko treba posebno da obrati pažnju?

Posebno oprezne treba da budu osobe sa:

dijabetesom,

povišenim krvnim pritiskom,

srčanim bolestima,

porodičnom istorijom bubrežnih oboljenja,

starije osobe.

Jednostavne laboratorijske analize – kreatinin u krvi, procenjena glomerularna filtracija (eGFR) i analiza urina na proteine – mogu na vreme otkriti problem, pre nego što se pojave ozbiljne tegobe. Magnezijum nije bezazlen suplement. Iako može biti koristan, nije rešenje za svaki simptom. Pre nego što ga uključite u svakodnevnu rutinu, posebno ako planirate dugotrajnu upotrebu, proverite funkciju bubrega i posavetujte se sa lekarom. Jer ono što izgleda kao bezazlen mineral, u pogrešnim okolnostima može postati ozbiljan zdravstveni rizik.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)