DANAS JE SVETSKI DAN BAKLAVE Priča o slatkom blagu koje spaja narode i traje vekovima

Baklava nije samo kolač – to je uspomena, tradicija, slatka uteha i znak gostoprimstva koji prepoznaje ceo svet. Danas, 17. novembra, obeležava se Svetski dan baklave, savršena prilika da se podsetimo zašto je ovaj desert toliko poseban i zašto ga ljudi vole od Amerike do Japana.

Mirisna, hrskava, sočna i bogata, baklava je jedan od onih zalogaja koji vam ostaju u sećanju zauvek. Bilo da je punjena orasima, pistaćima ili modernim dodacima, ostaje simbol radosti i lepih trenutaka.

Jelena Petrović

Turska baklava – slatki ambasador koji je osvojio svet

Turska baklava danas je jedan od najprepoznatljivijih deserata planete. Zahvaljujući izvozu i rastu broja turskih poslastičarnica širom sveta, redovi ispred baklava butika postali su uobičajen prizor u velikim gradovima.Ipak, koliko god da je volimo svuda, jedno mesto ostaje neprikosnoveno za uživanje – Turska, gde je baklava dostigla svoj vrhunac ukusa i umeća.

Tradicija koja traje vekovima

Tradicionalna baklava pravi se od četrdeset tankih kora, punjenih pistaćima ili orasima i natopljenih laganim sirupom koji joj daje poznatu sočnost. Ovaj desert je simbol slavlja, časti i gostoprimstva još od osmanskog doba. Turska jufka za baklavu nalazi se i na UNESCO listi nematerijalne kulturne baštine, a veština razvlačenja testa tako tankog da svetlost prolazi kroz njega smatra se pravim majstorstvom. Na dvorovima nekadašnje imperije baklava je bila znak prestiža, a danas je nezaobilazan desert na svadbama, praznicima, porodičnim okupljanjima i svim važnim trenucima.

Freepik.com

Gaziantep – prestonica baklave

Ako pitate poznavaoce, najbolja baklava na svetu dolazi iz turske pokrajine Gaziantep.
I ne bez razloga. Gaziantep je deo UNESCO Mreže kreativnih gradova u oblasti gastronomije, a upravo tamo se pravi čuvena gacijantepska baklava, prvi turski proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom u EU.

Šta je čini posebnom?

koristе se samo najkvalitetnije antepske pistaće

lokalni maslac vrhunskog kvaliteta

testo se razvlači ručno dok ne postane skoro providno

sirup je gust, ali nikad težak – upije taman koliko treba

Rezultat je desert koji zvuči hrskavo, miriše božanstveno i topi se pod viljuškom.

Koliko vrsta baklave postoji? Više nego što mislite!

Kao i svako veliko jelo, i baklava ima brojne regionalne verzije:

Baklave po obliku:

Havuč dilimi – oblik šnite šargarepe.

Midje baklava – oblik školjke, od naborane jufke.

Bülbül juvası – „slavujevo gnezdo“, krug od savijene jufke punjen pistaćima.

Baklave po sastavu:

šebijet – sa dodatkom kajmaka

sütlu nurije – sa mlekom umesto sirupa, svetlija i nežnija

kuru baklava – suvljih slojeva, izuzetno hrskava

fistık sarma – rolna puna pistaća

ceviz sarma – rolna puna oraha

Moderna verzija: hladna baklava

Poslednjih godina hit u Turskoj. Pravi se sa manje sirupa, mlekom i čokoladom – laganija, kremastija i neverovatno osvežavajuća.

Zašto ljudi vole baklavu?

Zato što spaja:
✔️ tradiciju
✔️ domaći ukus
✔️ rad veštih ruku
✔️ porodicu i slavlje
✔️ istoriju i savremeni život

Svaki zalogaj je podsetnik na vreme kada su se recepti prenosili s kolena na koleno i kada je desert bio više od slatkiša – bio je gest ljubavi.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)