U BORBI PROTIV RAKA DOJKE Ana Dornik i dr Zorica Đorgović u emisiji „Žena za sva vremena“ – prevencija spašava život

Oktobar je mesec borbe protiv karcinoma dojke, a gošće emisije „Žena za sva vremena“ na televiziji K1 bile su Ana Dornik, osnivač Udruženja „Žena uz ženu“, i dr Zorica Đorgović, radiolog. Ana Dornik podelila je svoju ličnu priču i trenutak kada je saznala da boluje od karcinoma dojke.

Ana Dornik

K1 televizija

„Taj trenutak se nikada ne zaboravlja i treba da ostane kao neki lajtmotiv koji poziva na duhovnu, emotivnu i fizičku transformaciju jedne žene, generalno čoveka. To je momenat kada vam ceo život prođe u pet minuta i trenutak kada mislite da ste jedini koji bolujete od te bolesti. Meni je majka preminula od karcinoma dojke i ja sam za jedini ishod znala da je smrtni. Međutim, tragom dalje svoje radoznalosti, nekako sam počela da istražujem šta bi ova bolest korisno imala da mi kaže — a imala je svašta.

Shvatila sam da moram da radim na sebi i da se bavim osobom koja je dobila tu bolest, a ne bolešću. Napisala sam dve knjige“, kazala je Ana Dornik.

Shutterstock

Ana Dornik je kroz svoje iskustvo shvatila koliko je pogrešno verovati da se bolest „uvek dešava nekome drugom“. Kako kaže, upravo takav način razmišljanja može biti koban.

„Misao ‘neće se meni desiti’ – mi smo tada u negaciji. Kada živimo u negacijama, mi zapravo prizivamo baš to: neće, ne mogu, i slično. Suprotno tome, trebalo bi da razmišljamo: hajde da uradim sve što je do mene, da saznam više, da preveniram, da budem zdrava.

Nisam tada znala da mogu da uradim BRCA testiranje, da vidim da li imam mutaciju gena. Kada se taj test uradi i dobijete pozitivan rezultat, kao što je kod mene bio slučaj, znate da imate veće predispozicije da obolite od karcinoma dojke- 65% -i od karcinoma jajnika - 35%. Kod mene je bila mutacija BRCA1 gena. Ja tada to nisam uradila, a da jesam, znala bih i češće bih odlazila na sistematske preglede.“ - kazala je.

Prelomni momenat

„Sećam se trenutka kada sam se umorila od iščekivanja lošeg ishoda. Prvo dolazi saživljavanje sa tom dijagnozom. Ušla sam u tu emociju, dobila potpuno osećaj tela, misaono ušla i emotivno preuzela ulogu. To je bio veliki korak — da mentalno zdrava odemo na taj pregled.

Kada sam shvatila da me umara glumiti hrabrost i snagu, kao i da budem u ulozi onkološkog pacijenta, zapravo sam tada počela da ozdravljam. Lečenje je trajalo devet meseci. Nije lagana igra, ali vas nauči, ukoliko želite da naučite. Meni su vera i dobra muzika pomogli.“

K1 televizija

Dr Zorica Đorgović objasnila je šta prvo primeti kod pacijentkinja u trenutku kada im se saopšti ovakva dijagnoza.

„Radiolog je taj koji se prvi susreće sa dijagnozom bolesti. Kada žena dođe sa pričom da je napipala kod kuće nešto u dojci, da je to nešto bezbolno, tvrdo, ona je jako uplašena. U zavisnosti od toga koliko žena ima godina, prvo odradimo klinički pregled dojke, što podrazumeva palpaciju grudi i detekciju promene. U skladu s tim odlučujemo koju ćemo dijagnostiku upotrebiti. Uglavnom, za sve žene koje su mlađe od 40 godina, prva radiološka dijagnostička metoda je ultrazvuk.

Žena sa tim strahom dolazi kod nas. To je vrlo neprijatna situacija, nije ni lekarima svejedno — morate nekome saopštiti nešto tako teško, a ne možete to uraditi odjednom. Moramo mnogo da vodimo računa o psihološkom momentu i načinu na koji će joj biti saopštena dijagnoza i njen dalji put“, objasnila je dr Đorgović.

Dr Zorica Đorgović naglašava važnost redovnih preventivnih pregleda, posebno kod žena koje imaju genetske predispozicije za karcinom dojke.

„Žene koje imaju genetske predispozicije trebalo bi da obavljaju preglede poput ultrazvuka kod radiologa do 40. godine, do dva puta godišnje. Sa navršenih 40 godina, a možda i ranije, preporučuje se mamografija, koja se radi na svake dve godine. Bilo koja druga žena može da počne sa ultrazvučnim pregledima od 25. godine pa do 40, a sa 40 godina prelazi se na mamografiju.“ - dodaje.

Shutterstock

Samopregled kod kuće

„Svaka žena bi trebalo jednom mesečno da uradi samopregled kod kuće, ispred ogledala. On se ne radi svaki dan, niti bilo kada, već u drugoj polovini menstrualnog ciklusa, od 7. do 10. dana. Prvi dan ciklusa je dan kada počinje krvarenje.

Prilikom samopregleda posmatraju se grudi, proverava da li postoji asimetrija, i opipavaju se jagodicama prstiju, jednu po jednu dojku, u stojećem i ležećem položaju. Podigne se leva ruka i desnom se ispipa dojka, i obrnuto. Važno je naglasiti da samopregledi nemaju punog smisla ukoliko žena nije pod nadzorom lekara.“ - kazala je dr Đorgović.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)