DA LI SE POSTI, KOJA BOJA JE ZABRANJENA I ŠTA SE NE RADI U KUĆI Običaji i narodna verovanja o Svetom Savi

Srpska pravoslavna crkva i vernici u utorak, 27. januara, obeležavaju Savindan, praznik posvećen Sveti Sava, prvom srpskom arhiepiskopu, prosvetitelju i jednoj od najvažnijih ličnosti u istoriji srpske države i crkve.

Sveti Sava, rođen kao Rastko Nemanjić 1169. godine, bio je najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje. Još u ranoj mladosti napustio je dvor i svetovni život, odlazeći na Svetu Goru gde se zamonašio. Svojim delom i učenjem ostavio je neizbrisiv trag – izborio je autokefalnost Srpske pravoslavne crkve 1219. godine u Nikeji i postao njen prvi arhiepiskop, postavivši temelje samostalnog duhovnog i crkvenog života u Srbiji.

Shutterstock

Preminuo je 25. januara 1236. godine u Trnovu, na povratku sa hodočašća iz Jerusalima. Vest o njegovoj smrti u Srbiju je stigla dva dana kasnije, zbog čega se Savindan obeležava 27. januara. Zbog snažnog kulta koji je uživao u narodu, Sinan-paša je 1594. godine naredio spaljivanje Savinih moštiju na Vračaru, ali ni taj čin nije umanjio značaj Svetog Save u srpskoj tradiciji.

Sveti Sava se smatra zaštitnikom školstva, prosvetnih radnika i učenika, pa se Savindan u Srbiji obeležava i kao školska slava, uz priredbe i svečanosti u osnovnim i srednjim školama.

Običaji i narodna verovanja na Savindan

Savindan je praznik bogat narodnim običajima i verovanjima, koja su se vekovima prenosila s kolena na koleno.

Prema narodnom predanju, na ovaj dan se ne nosi crvena odeća, jer se nekada verovalo da crvena boja privlači vukove i donosi nemir. Takođe, običaj nalaže da se na Savindan ne oštre noževi, britve i drugi oštri alati, kako bi se izbegle svađe i nesreće tokom godine.

Tanjug/Nemanja Jovanović

Jedno od najčešćih pitanja jeste – da li se posti na Savindan. Iako Savindan nije uvek posni dan, u narodu je rasprostranjeno verovanje da se, posebno u porodicama kojima je Sveti Sava krsna slava, posti sedam dana uoči praznika. Na sam dan praznika trpeza može biti mrsna ili posna, u zavisnosti od toga na koji dan u nedelji pada.

U Vojvodini je posebno rasprostranjen običaj pripreme svetosavskih pereca. One se prave u znak zahvalnosti Svetom Savi za rodnu godinu i lako mlevenje žita. Ako Savindan pada u sredu ili petak, perece su posne, a ako je neki drugi dan – mrsne. Nekada su se nosile u crkvu i delile deci, kao simbol radosti i blagoslova.

Da li se rade kućni poslovi na Savindan?

Iako je Savindan crveno slovo u crkvenom kalendaru, narod veruje da su kućni poslovi dozvoljeni, pa čak i preporučljivi. Ovo verovanje potiče iz vremena kada je stoka sama odlazila na ispašu, a domaćini su koristili praznik da srede kuću i imanje. Zbog toga se Savindan u narodu često vezuje i za veliko spremanje doma.

Wikipedia-org

Narodna predanja kažu i da sunčan Savindan donosi sreću, napredak i rodnu godinu, dok se grmljavina na ovaj praznik smatra lošim znakom i nagoveštajem teških i prelomnih događaja, jer je grmljavina usred zime neuobičajena pojava.

Savindan je, pre svega, dan posvećen znanju, veri i duhovnosti, ali i praznik koji podseća na snagu tradicije i običaja koji i danas žive u narodu.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)