NAJLEPŠE PESME KOJE SE PEVAJU KADA SE IDE PO BADNJAK I kako se po starom običaju seče drvo koje u dom donosi Božić

Odlazak po badnjak jedan je od najsvečanijih i najtiših trenutaka srpske božićne tradicije. U ranu zoru Badnjeg dana, dok se noć još nije sasvim povukla, domaćin sa sinovima ili najbližim muškim srodnicima polazi u šumu. Taj put nikada nije bio samo fizički – već i duhovni.

Pesma je bila sastavni deo tog odlaska.

Pesme koje su se pevale pri polasku po badnjak

U narodu su se pevale kratke, jednostavne, ali snažne pesme, često više kao napjevi nego kao duge pesme, jer je naglasak bio na poštovanju, a ne na glasnoći. Verovalo se da se u šumu ide smireno, bez galame.

Shutterstock

Najčešće su se pevale:

„Oj badnjače, badnjače“
Jedna od najpoznatijih narodnih pesama koja se pevala tiho, u hodu, kao pozdrav drvetu koje će uveče ući u dom.

„Dobro jutro, badnjače“

Ovi stihovi su se često više izgovarali nego pevali, kao obraćanje drvetu sa poštovanjem i željom da donese zdravlje i napredak porodici.

„Rodi, Bože, rodilo“
Pesma-molitva kojom se priziva rodna godina, zdravlje čeljadi i blagostanje doma.

U nekim krajevima Srbije pevali su se i božićni napjevi bez jasnih reči, poznati kao tiho pojaње, jer se verovalo da tišina i skromnost donose veći blagoslov nego glasna pesma.

Shutterstock

Kako se po starom običaju seče badnjak

Badnjak se seče u zoru, pre izlaska sunca. Domaćin, pre nego što priđe drvetu, okreće se ka istoku, krsti se i pomene Boga, slavu i sutrašnji praznik – Božić.

Za badnjak se najčešće bira mlado hrastovo ili cerovo drvo, pravo i zdravo. Verovalo se da drvo mora biti snažno, ali ne predebelo, kako bi se lako nosilo kući.

Drvo se seče:

sekirom

sa istočne strane

najviše sa tri udarca

Ako se badnjak ne preseče u tri udarca, ostatak se lomi rukama, a taj deo se naziva „brada“ i smatra se dobrim znakom.

Vodilo se računa da drvo pri padu ne zapne za drugo drveće, jer se to smatralo lošim predznakom.

Poštovanje prema badnjaku

Prema narodnom verovanju, badnjak se nije posmatrao kao obično drvo. Sa njim se postupalo pažljivo, bez psovanja i grubih reči. Po povratku iz šume, badnjak se naslanjao uz kuću, kraj ulaznih vrata, gde je stajao do večeri.

Tek kada padne mrak, uz molitvu i badnjevečernje pozdrave, badnjak se unosi u kuću.

Shutterstock

Običaj koji i danas traje

Iako se danas u gradovima badnjak uglavnom kupuje, pesme, poštovanje i simbolika su ostali isti. Odlazak po badnjak, bilo u šumu ili do crkve, i dalje predstavlja čin sabranosti, vere i pripreme za Božić.

Pesma, čak i kada se peva tiho ili samo u mislima, ostaje deo tog puta – kao veza sa precima i tradicijom koja se ne zaboravlja.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)