SUTRA JE BADNJI DAN, OVO MORATE ZNATI Običaji i simbolika u srpskim domovima

U utorak, 6. januara, Srpska pravoslavna crkva obeležava Badnji dan. Badnji dan je jedan od onih praznika koji se ne dočekuje glasno, već tiho – u krugu porodice, uz mirise posne trpeze i osećaj da se dom polako priprema za nešto veliko. To je dan kada se u kući usporava, kada se misli sklanjaju od svakodnevnih briga, a pažnja usmerava ka ognjištu, običajima i zajedništvu. Uoči Božića, Badnji dan nas podseća na skromnost, praštanje i toplinu doma, vrednosti koje se vekovima prenose s kolena na koleno.

Badnji dan je u narodu oduvek bio posvećen porodici, ognjištu i pripremi doma – i spolja i iznutra – za najradosniji hrišćanski praznik.

Staro poreklo običaja

Mnogi običaji vezani za Badnji dan potiču još iz paganskih vremena, a crkva im je vremenom dala hrišćansko značenje. Srbi su ih nasledili od svojih predaka i, uprkos promenama načina života, veliki deo tih običaja sačuvan je do danas.

Hrast, od koga se seče badnjak, kod starih Slovena je bio sveto drvo, povezano sa snagom, dugovečnošću i životom. Badnji dan je pun rituala, simboličnih radnji i običaja koji su usmereni ka porodici i ognjištu kao centru doma.

Shutterstock

Sečenje i donošenje badnjaka

Po tradiciji, badnjak se seče u ranu zoru, pre izlaska sunca. To najčešće čine domaćin i najstariji sin. Pre sečenja, drvetu se naziva „dobro jutro“, čestita mu se praznik i moli se da domu donese zdravlje i napredak. Badnjak se posipa žitom, a u nekim krajevima daruje se i kolačem.

Drvo se seče sa istočne strane i nastoji se da padne u jednom, ili najviše tri udarca, jer se verovalo da se drvo ne sme „mučiti“.

Unošenje badnjaka i slame

Badnjak se do večeri ostavlja kraj ulaznih vrata, a sa prvim mrakom unosi se u kuću. Domaćin kuca na vrata i izgovara: „Badnjak vam dolazi u kuću“, a domaćica ga dočekuje rečima: „Dobro veče, badnjače“. Badnjak se posipa žitom, a domaćin obilazi kuću kvocajući, dok deca idu za njim pijučući – kao simbol blagostanja i plodnosti.

Uz badnjak se u kuću unosi i slama, koja se prostire po podu, naročito ispod stola za večeru. Stolice se iznose, a večera se po starom običaju jede na slami, što podseća na skromnost Hristovog rođenja.

Shutterstock

Badnja večera – tišina i poštovanje

Badnja večera je posna, ali bogata simbolikom. Na trpezi se nalaze:

hleb ili badnjački kolač

pasulj

riba

suvo voće

orasi i med

Večera je tiha, jer se verovalo da su te noći sa porodicom prisutni i preci. Trpeza se ne sklanja tri dana, a kuća se ne čisti, iz poštovanja prema starim običajima.

Paljenje badnjaka

Badnjak se celiva, maže medom, posipa žitom i stavlja na ognjište. Deca raspiruju vatru grančicama prizivajući varnice i izgovarajući želje za zdravlje, stoku, rod i napredak. Vatra simbolizuje rađanje novog života i dolazak svetlosti.

Bdenje i opraštanje

Nekada su ukućani ostajali budni dok badnjak ne pregori, a kasnije je bdenje prepuštano domaćinu. Badnji dan je, prema običaju, i vreme praštanja i pomirenja – veruje se da u Božić treba ući čistog srca.

Tanjug/Vladimir Sporčić

Kako se Badnji dan obeležava danas

U savremenim, gradskim uslovima, mnogi običaji su prilagođeni, ali suština je ostala ista. Badnjak se danas najčešće kupuje u obliku hrastovih grančica sa malo slame, a paljenje se često obavlja simbolično ili kolektivno, ispred crkava i manastira.

Ipak, ono što se nije promenilo jeste okupljanje porodice, posna večera i posvećenost domu i miru. Badnji dan i dalje ostaje dan tišine, pripreme i topline – dan kada se dom ne ukrašava raskošem, već pažnjom, slogom i verom.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)