BADNJI JE DAN! Red, običaji i mir u domu - kako se po tradiciji obeležavaju

Dan uoči Božića, 6. januara, u srpskom narodu poznat je kao Badnji dan. Naziv je dobio po badnjaku, hrastovoj grani koja se tog dana unosi u dom i simbolično najavljuje dolazak najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića. Upravo Badnjim danom započinje božićno slavlje, ali u znaku tišine, pripreme i sabranosti.

U prošlosti se Badnji dan dočekivao veoma rano – već u zoru se odlazilo u šumu po badnjak, dok se u kući ložila vatra i pripremala pečenica. Žene su mesile kolače, hlebove i pripremale trpezu za Božić, dok je ceo dan bio ispunjen radom, ali i posebnim mirom.

Tanjug/Vladimir Sporčić

Šta je badnjak i šta simbolizuje

Badnjak je najčešće mlado hrastovo ili cerovo drvo, koje se seče ujutru na Badnji dan. U večernjim satima, zajedno sa slamom i pečenicom, unosi se u kuću. U hrišćanskom tumačenju, badnjak podseća na drvo koje je založeno u pećini u kojoj se rodio Isus Hristos, ali i na Krst Hristov.

Kako se nekada sekao badnjak

Po običaju, domaćin je sa sinovima ili unucima odlazio u šumu pre izlaska sunca. Pre sečenja, okretao se ka istoku, krstio i pomenuo Boga i praznik. Badnjak se sekao sa istočne strane, najviše sa tri udarca. Deo koji se ne preseče sekirom lomio se rukama i nazivao se „brada“, što se smatralo dobrim znakom.

Badnjak se potom donosio kući i ostavljao kraj ulaznih vrata do večeri.

Shutterstock

BADNJE VEČE – TIŠINA, SLAMA I POSNA TRPEZA

Sa padom mraka nastupa Badnje veče, koje simbolično povezuje Badnji dan i Božić. U kuću se unose pečenica, badnjak i slama. Slama se prostire po domu, naročito ispod stola, u znak sećanja na slamu na kojoj se Hristos rodio. Deca po njoj traže slatkiše i sitne darove, pijučući kao pilići – simbol blagostanja i radosti. Večera je posna, skromna i tiha. U kući se ne viče i ne raspravlja, jer se veruje da su te večeri preci simbolično prisutni sa porodicom.

Freepik.com

Molitva i večera

Po unošenju badnjaka i slame, ukućani se okupljaju na molitvu, pevaju božićni tropar, čestitaju jedni drugima Badnje veče i tek potom sede za trpezu. Najčešće se služe posna jela poput pasulja, ribe i suvog voća.

ČESNICA – BOŽIĆNI HLEB SREĆE

Česnica se mesi na Badnji dan ili rano na Božić. Priprema se od pšeničnog brašna i vode, a u testo se stavlja novčić. Na Božićnom ručku, posle molitve, domaćin okreće česnicu i lomi je sa ukućanima. Veruje se da onaj ko pronađe novčić ima posebnu sreću u godini koja dolazi.

Shutterstock

Badnji dan danas

U savremenom životu, naročito u gradovima, badnjak se uglavnom kupuje, a običaji su prilagođeni životu u stanovima. Ipak, suština je ostala ista – okupljanje porodice, mir u domu i priprema srca za Božić.

Badnji dan i Badnje veče ne traže savršeno ispunjene običaje, već poštovanje, tišinu i toplinu doma.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)