„NEMOJTE PRAVITI PROJEKAT OD MUŠKARCA“: Mogu li se ljudi zaista promeniti ili samo privremeno prikrivaju ono što jesu?

Emisija „Žena za sva vremena“ na televiziji K1 otvorila je pitanje da li se ljudi zaista menjaju, kada druga šansa ima smisla i zašto u partnerskim odnosima često čekamo da druga osoba postane onakva kakvu smo zamislili. 

O razlici između iskrene promene i obećanja, toleranciji u braku i vraćanju odnosima koji nam ne prijaju govorile su novinarka i spisateljica Simonida Milojković, psiholog Branislava Pavlović i psihoterapeut Sofija Petković.

Branislava Pavlović istakla je da mogućnost promene postoji, ali da je pogrešno svoditi je na odluku ili razgovor.

„Najkraće rečeno, mislim da se ljudi menjaju kada žele, pate i kada moraju. Ali to ‘moraju’ je jedna čvrsta granica, da stvarno nemaju gde. Čovek može puno toga da promeni. Ali promena nije odluka, nije reč, nije razgovor. To je jedan dugački proces“, rekla je Pavlović.

K1 televizija

Posebno je upozorila na očekivanje da će odnos postati dobar čim se promeni partner.

„Ni u bračnoj terapiji se to ne smatra dobrom pozicijom, kada jedan kaže: ‘Ja sam došla ovde da bi se ovaj drugi promenio i onda će sve biti okej u odnosu.’ To nije zdrava pozicija“, navela je ona.

Sofija Petković objasnila je zbog čega promene nastale iz straha od raskida često ne opstaju.

„Vi ne možete u strahu živeti ceo život i ceo odnos. Osoba ostane tu, strah utihne. Šta će da se desi čim strah utihne? Vi ćete da pokažete to izvorno što je vaše, što se u stvari uopšte nije promenilo, nego ste prikrili da biste tu osobu na neki način odobrovoljili i zadržali“, rekla je Petković.

Govoreći o temperamentu i karakteru, napravila je razliku između onoga sa čim se rađamo i onoga što tokom života izgrađujemo.

„Glavna razlika je ta da se sa temperamentom rađamo, a da karakter izgrađujemo. U osnovi smo to što jesmo po temperamentu, a karakter stičemo i izgrađujemo ga, stičemo i menjamo ceo život, od rođenja do duboke starosti“, objasnila je ona.

K1 televizija

Simonida Milojković iznela je drugačije iskustvo kada je reč o temperamentu.

„Sofija je tvrdila da može da se promeni karakter, ali ne i temperament. Ja imam iskustvo da može i temperament. U pravoslavlju se taj proces zove smiravanje“, rekla je Milojković.

Razgovor o promenama otvorio je i pitanje koliko smo spremni da prihvatimo mane osobe koju volimo. Simonida je istakla da zajednički život zahteva toleranciju i ulaganje sa obe strane.

„Mi svi zapravo trpimo jedni druge. Ali ne u onom mazohističkom smislu trpljenja. Ja trpim druge jer i drugi trpe mene. Svi imamo svoje slabosti. Svi imamo nešto što nas čini nesavršenim“, rekla je ona.

Kao primer navela je svakodnevne rasprave zbog ostavljenih čarapa.

„Taj divni čovek koji toliko vredno radi da vam obezbedi život, krov nad glavom, koji je tako brižan i nežan prema deci, koji te voli, i ti od svega toga si se zagledala samo u te čarape“, kazala je Milojković.

Sofija Petković akcenat je stavila na kompromis, uz jasnu poruku ženama koje u vezu ulaze sa planom da promene partnera.

„Nemojte, žene, praviti projekat od muškarca. Postavite sebi pitanje: ‘Ovo sada što znam, ovo sada što vidim, ovaj čovek sa kojim sam — mogu li ja sa njim, ako se ne promeni, da budem do kraja života?’“, poručila je Petković i dodala da isto važi i za muškarce koji očekuju da će promeniti svoju partnerku.

Branislava Pavlović naglasila je da se teškoće koje postanu nepodnošljive posle mnogo godina neretko mogu prepoznati već na početku odnosa.

„Često su bračni problemi posle dvadeset godina u stvari predbračni problemi. Znači, nekom je smetalo nešto još u vezi, zabavljanju, i sad, posle petnaest, dvadeset godina, ne može više to da podnese“, rekla je ona.

Svoj pogled na dugotrajan odnos sažela je rečima:

„Ja ne verujem u srodnu, verujem u radnu dušu. A radna duša je druga osoba koja je isto tako spremna da dugoročno radi na tom odnosu.“

Na pitanje zašto se vraćamo ljudima i situacijama za koje znamo da nam ne donose dobro, Sofija Petković ukazala je na teškoću izlaska iz poznatog i suočavanja sa neprijatnošću koju promena nosi.

„Kada bi se nešto videlo, moralo bi da se nešto preduzme. Da bismo nešto preduzeli, mi moramo da uradimo nešto što nas frustrira“, rekla je ona.

„Što nam je frustracioni prag niži, to će nam biti teže. Vraćaćemo se u to poznato loše, bivati tu i iznova i iznova, uglavnom u ciklusima, tako funkcionisati.“

Simonida Milojković napravila je razliku između oproštaja i nastavka odnosa sa nekim ko nas je svesno povredio.

„Ja svakome oprostim. U onom hrišćanskom smislu. Ali ako je bila izdaja i nož u leđa, samo prekinem kontakt s tom osobom“, rekla je spisateljica.

Govoreći o pokajanju i preobražaju, osvrnula se na svoj roman „Putovanje ka Bogu“.

„Čoveku jeste dato da u svakom trenutku može da počne život iz početka. Da raščisti sa starim čovekom i da postane bolji i drugačiji čovek. I mislim da samo najhrabriji tu priliku iskoriste. Jer to je jedna borba. To je jedna borba sa sobom, sa starim sobom. Najteže je ratovati protiv sebe“, istakla je ona.

U razgovoru o promeni svakodnevnih navika Branislava Pavlović upozorila je na rečenicu koja nezadovoljstvo lako pretvara u preispitivanje ljubavi.

„Najčešće ljudi kažu: ‘Da me voliš, ti bi to promenio.’ To je najveća zamka u koju možemo da upadnemo“, rekla je Pavlović.

„Jedno od najvećih umeća u braku je kako da ti kažem da mi nešto smeta, da sam nezadovoljna, a da ti to ne čuješ kao kritiku, odbacivanje, napad. Potrebno je da oba partnera mogu na neki način da čuju.“

Završnu poruku Sofija Petković usmerila je na ličnu odgovornost.

„Moja poruka bi bila da najpre pođemo prvo od sebe i od nekog ličnog rada“, poručila je ona.

Simonida Milojković istakla je da vrednost promene vidi i u tome kako ona utiče na ljude sa kojima živimo.

„Ne samo ja da se osećam bolje, a oko mene ko živ, ko mrtav, nego i oko mene ljudi da se osećaju bolje. Da ta moja promena pozitivno utiče na njih.“

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)