BILJANA ĆULAFTIĆ: Posle emotivnog kraha najteže je ponovo izgraditi poverenje

Izdaja, emotivni slom, potraga za krivicom i pitanje kako ponovo verovati i voleti bile su teme o kojima je u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 govorila psihoterapeut Biljana Ćulafić.

Ona je objasnila zbog čega ljudi nakon velikih razočaranja različito reaguju, jedni traže osvetu, drugi krivicu pronalaze u sebi, dok se treći potpuno zatvaraju prema novim odnosima.

„Izdaja strašno boli jer ona poručuje: ne možeš više nikome da veruješ. Bilo da je ljubavna izdaja, materijalno iskorišćavanje ili neka druga vrsta prevare, to je zapravo izdaja prijateljstva. Partner bi trebalo da nam bude najveći prijatelj. Odjednom od slike nekog čoveka koji je pošten, dobar i na koga možemo da se oslonimo, svet se izokrene i ispadne da ništa nije onako kako smo mislili“, rekla je ona.

Prema njenim rečima, ljudi nakon takvih iskustava često počinju da generalizuju i gube poverenje u sve buduće odnose.

„Neko kaže: svi muškarci su loši, sve žene su loše. Međutim, to je posledica povrede koju smo doživeli. Ljudi tada žale ne samo za osobom, već i za životom koji su imali i pitaju se da li su ti lepi trenuci zaista bili lepi ili je sve bilo deo neke laži.“

Shutterstock

Ćulafić je objasnila da je oporavak od neverstva dug proces.

„Isceljenje od neverstva traje otprilike dve godine. Čak i kada odlučite da ne pređete preko toga, imate potpuno pravo na to. Ne mora svako da oprosti. Ono što nas bolijeste što smo izgubili ono lepo što smo imali.“

Govoreći o osećaju krivice koji se često javlja kod prevarenih osoba, psihoterapeut je objasnila da je to način na koji ljudi pokušavaju da povrate osećaj kontrole.

„Ljudi krenu da se pitaju: da sam ja bila drugačija, da sam se ja drugačije ponašao, možda se ovo ne bi desilo. U stvari, osećaj krivice nam paradoksalno daje osećaj moći, kao da je nešto moglo da bude drugačije. Ali svako u svakom trenutku svog života čini najbolje što može i najbolje što zna. Mašine za povratak nazad nema.“

„Osveta ne donosi ono što ljudi očekuju“

Ćulafić je govorila i o potrebi za osvetom koja se često javlja nakon emotivne povrede.

„Ljudi žele da odgovore istom merom: ti si mene povredio i sada ću ja tebe da povredim. Međutim, po meni je najbolja osveta prekid komunikacije i ignorisanje te osobe. Posebno kada neko želi ponovo da dobije sve ono što je ranije dobijao od vas.“ Ona je upozorila da održavanje kontakta sa bivšim partnerom često otežava oporavak.

Shutterstock

„Mnogi prekinu odnos, ali ostanu u kontaktu. Taj neko šalje poruke, govori kako ste bili divni i kako mu nedostajete, a vas to i dalje drži u nekoj lažnoj nadi da će moći da se obnovi ono što je bilo.“

Prema njenim rečima, nakon raskida nije dobro ostajati osoba koja pruža utehu bivšem partneru.

„Ako ste vi raskinuli, vi ste toj osobi naneli bol i ona treba da se obrati svojim prijateljima. Vi niste adresa na koju treba da dolazi po utehu.“

Ne moramo da oprostimo, ali moramo da prihvatimo

Govoreći o često korišćenoj rečenici da treba oprostiti „zbog sebe“, Ćulafić je napravila razliku između oproštaja i prihvatanja.
„Ne moramo da oprostimo. Ono što moramo jeste da prihvatimo da nam se to desilo. Ljudima je teško da prihvate: ja sam dobra osoba, poštena, lepo sam se ponašala prema toj osobi, a ipak mi se ovo dogodilo.“

Kako je navela, bes koji ostaje posle povrede mora da se obradi kako ne bi bio prenet u nove odnose.

„Ako nam osoba nije uputila izvinjenje i nije pokazala empatiju za ono što nam je uradila, zašto bismo morali da oprostimo? Važno je samo da taj bes ne projektujemo na buduće partnere i da oni ne postanu žrtve nečega što nam se ranije dogodilo.“

Zašto se neki ljudi zatvore, a drugi krenu dalje?

Ćulafić je objasnila da reakcija nakon emotivne povrede zavisi od osobe do osobe i od iskustava iz prošlosti.
„Jedna stvar koju moramo da shvatimo jeste: ja nisam ti. Mnogo toga zavisi od naše prošlosti. Osoba koja lakše krene dalje obično ima neku unutrašnju snagu da prevaziđe situaciju, dok kod osobe koja se povuče često postoji istorija odnosa u kojima nije mogla da se osloni na druge.“

Posebno je istakla značaj ranog odrastanja.
„Ako smo tokom detinjstva videli da se ljudi varaju, da ne možemo da se oslonimo na roditelje ili bliske osobe, onda izdaja u partnerskom odnosu može još jače da aktivira pitanje: da li sa mnom nešto nije u redu?“

Nova ljubav može da pomogne, ali prethodne rane moraju da se zaleče

Govoreći o tome da li nova ljubav može da bude početak izlečenja, Ćulafić je rekla da se poverenje često obnavlja upravo kroz nove odnose.

„Trauma nam se desila u odnosu i isceljujemo se kroz odnose sa drugim ljudima. To može biti psihoterapeut, prijatelj, kum ili nova osoba koja nam pokaže da možemo ponovo da verujemo.“

Ipak, upozorila je da u novu vezu ne treba ulaziti sa starim strahovima.

„Ako u novu ljubav uđemo sa mišlju: ne mogu nikome da verujem, počećemo da kontrolišemo partnera, gde je, kada je, zašto se nije javio. To ponašanje može da optereti novi odnos.“

Na kraju razgovora, Biljana Ćulafić je poručila da poverenje ne nastaje odmah.

„Niko ne treba da očekuje da mu neko odmah pokloni potpuno poverenje. Upoznajte osobu. Dajte vremenu da pokaže kakav je neko čovek. Što se više emotivno približite, to će i intimni trenuci biti kvalitetniji.“ - zaključila je.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)