KRALJICA IZ NARODA PRVA IMALA DOZVOLU ZA AUTO Zvali je "Minjon", pomagala siromašne i bila obožavana u Srbiji

Imala je simpatičan nadimak – Minjon, obožavala je automobile i bila je jedna od prvih žena sa vozačkom dozvolom. Ipak, ono po čemu je kraljicu Mariju Karađorđević narod najviše pamtio nije bila ni raskoš ni poreklo, već dobrodušnost i spremnost da pomogne svakome, ma u kakvoj se nevolji našao.

wikipedia.org

Rođena princeza, postala kraljica iz naroda

Marija Karađorđević rođena je 9. januara 1900. godine u Londonu, kao kćerka rumunskog kralja Ferdinanda i princeze Marije od Velike Britanije i Irske. Od milošte su je zvali Minjon, jer je nosila isto ime kao majka. Bila je u rodbinskim vezama sa mnogim evropskim kraljevskim kućama, a baka po majci bila joj je sestra ruskog cara Aleksandra III.

Marija je odrasla u bogatstvu, školovala se u elitnim ustanovama i govorila engleski, nemački i francuski, a nakon udaje brzo je savladala i srpski jezik. Strastveno je volela automobile i važi za jednu od prvih žena koje su posedovale vozačku dozvolu. Ali, ono što ju je izdvajalo bila je toplina – pomaganje ranjenicima tokom Prvog svetskog rata i kasnije, neumoran humanitarni rad u Srbiji.

wikipedia.org

Brak sa kraljem Aleksandrom

Na svoj rođendan, 9. januara 1922. godine, objavila je veridbu sa kraljem Aleksandrom I Karađorđevićem. Venčanje je bilo pravo čudo tog vremena – organizator je bio Branislav Nušić, a u Beogradu se okupilo više od 100.000 ljudi da vidi kraljevski par. Iako su mnogi smatrali da je brak dogovoren, Marija je vrlo brzo osvojila srca ljudi. Naučila je srpski, prihvatila domaće običaje i srdačno se obratila narodu: „Ja vam od srca blagodarim!“

Sa Aleksandrom je dobila trojicu sinova – Petra II, Tomislava i Andreja.

Dobročinstvo i život među narodom

Gotovo odmah po dolasku u Srbiju osnovala je Fond za pomoć siromašnima i bolesnima. Podržavala je školovanje siromašnih đaka, osnovala Kolo srpskih sestara i bila aktivna u Jugoslovenskom crvenom krstu. Otvorila je i Domaćinske škole za devojke sa sela, u kojima su učile kuvanje, šivenje i vođenje domaćinstva.

Ljudi su je zvali „kraljica iz naroda“. Kada bi odlazila na Oplenac, puštala je sinove da se igraju sa seoskom decom, dok je ona posećivala njihove roditelje i razgovarala s njima o svakodnevnim problemima.

wikipedia.org

Tragedija i izgnanstvo

Posle atentata na kralja Aleksandra u Marseju 1934. godine, Marija je pretrpela najveći udarac u životu. U godinama koje su usledile živela je u izgnanstvu, u skromnoj kućici u Engleskoj. Nije koristila privilegije koje je imala kao kraljica – živela je skromno, bavila se slikanjem i vajanjem, a često je slala humanitarnu pomoć za Jugoslaviju. Zanimljivo je da se u to vreme potpisivala pseudonimom – Marija K. Đorđević.

Poštovana i posle smrti

Francuski predsednik Šarl de Gol odlikovao ju je 1959. Ordenom legije časti. Preminula je 1961. godine, a sahranjena je u Vindzoru. Tek 2013. godine njeni posmrtni ostaci preneti su u Srbiju i položeni na Oplenac.

Uprkos životu punom izazova, kraljica Marija je ostala upamćena kao žena koja je svoj položaj koristila ne za raskoš, već za dobrobit naroda. Njena humanost, skromnost i spremnost da pruži ruku pomogli su joj da zauvek ostane u srcima ljudi kao – kraljica iz naroda.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)