Dodaj Bella kao željeni izvor na Googlu
ŽENA KOJA JE OBIČAN TANJIR PRETVORILA U UMETNOST Priča o upornosti, porodici i tradiciji
Instagram Printscreen/laboratorioparavicini
U jednoj mirnoj kaldrmisanoj ulici u srcu Milana krije se radionica koja na prvi pogled izgleda kao vremeplov. Iza njenih vrata ne nastaju samo tanjiri i servisi za ručavanje – nastaju uspomene, porodične priče i mala umetnička dela koja generacijama ostaju za stolom.
Instagram Printscreen/laboratorioparavicini
Kostanca Paravićini nikada nije planirala da postane jedna od najpoznatijih italijanskih keramičarki. Školovala se za umetnost i grafički dizajn, a nakon što je zasnovala porodicu, iznajmila je mali studio u kojem je crtala i slikala. Sve se promenilo kada je poželela da pronađe servis za ručavanje po svom ukusu.
– Sve što sam viđala delovalo mi je previše ukrašeno i prenapadno. Zato sam odlučila da sama oslikam jedan tanjir – prisetila se.
Taj jedan tanjir promenio je njen život.
Godinama je učila, grešila, popravljala i usavršavala tehniku. Kako sama kaže, trebalo joj je gotovo dve godine da bude zadovoljna rezultatom. Danas njena radionica „Laboratorio Paravicini“ važi za jedno od najpoznatijih mesta u Italiji kada je reč o ručno oslikanoj keramici.
MOŽDA VAS ZANIMA I:
Posebnu draž celoj priči daje činjenica da danas uz Kostancu rade i njene tri ćerke – Benedeta, Margarita i Bona. Svaka je donela deo svog znanja i iskustva, pa je radionica postala pravi porodični projekat u kojem se prepliću umetnost, moda, dizajn i organizacija događaja.
Njihovi tanjiri nastaju polako i pažljivo. Svaki se oslikava ručno, a za pojedine motive potrebno je i više sati rada. Inspiracija dolazi sa svih strana – iz prirode, istorije, porodičnih uspomena, putovanja ili jednostavno iz svakodnevnog života.
Ali ono što ovu priču čini posebnom nije samo keramika.
Kostanca veruje da je sto mesto oko kojeg se okupljaju porodica i prijatelji, gde se dele važne vesti, smeh, uspomene i ljubav. Zato joj je najdraže kada pomisli da će upravo njeni tanjiri biti deo nečijih porodičnih trenutaka.
– Kada vidim komade koje stvaramo, volim da zamislim da postaju deo nečijih priča i sećanja – kaže ona.
Njena kuća, smeštena nedaleko od radionice, uređena je u istom duhu. Stari porodični predmeti, slike, uspomene sa putovanja i komadi pronađeni na buvljacima skladno se uklapaju u prostor koji više podseća na topao porodični dom nego na luksuzni milanski stan.
U vremenu masovne proizvodnje i brzog života, priča porodice Paravićini podseća da najlepše stvari nastaju onda kada im posvetimo vreme. A možda upravo zato njihovi tanjiri nisu samo posuđe – oni su mali čuvari uspomena koje se prenose s generacije na generaciju.
BONUS VIDEO:
Imate komentar?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavi komentar