"PUSTITE ŽENE DA DIŠU": Ljubić i Jeremić o majčinstvu posle pedesete i osudama okoline

Ženi koja postane majka posle pedesete često se prebrojavaju godine koje će imati kada dete odraste, dok se muškarcu istih godina čestita očinstvo. O dvostrukim merilima, medicinskim rizicima i pravu na ličnu odluku govorili su ginekolog prof. dr Aleksandar Ljubić i psihoterapeutkinja Milica Jeremić u emisiji „Uranak” na televiziji K1. 

Ljubić je naglasio važnost informisanja i pravovremene brige o reproduktivnom zdravlju, dok je Jeremić poručila da godine same po sebi ne određuju roditeljsku spremnost.

Odluka o roditeljstvu pripada osobi koja je donosi, uz poznavanje mogućnosti i rizika, istakao je Aleksandar Ljubić. Prema njegovom mišljenju, problem nastaje kada okolina sebi daje pravo da odredi kome je i kada dozvoljeno da ima dete.

K1 televizija

“Problem je što neko misli da može da kaže: „Nije u redu da imaš dete tada i tada”. Žena je iskoristila ono što medicina može da pruži, ona na to ima autonomiju i pravo. Mora da bude informisana o mogućim komplikacijama, ali mislim da je to osnovno pravo čoveka” - rekao je Ljubić.

„Ko od nas ima potpisan ugovor sa sudbinom”

Milica Jeremić smatra da se iza komentara o kasnijem majčinstvu često kriju lični strahovi onih koji ih izgovaraju.

“Kada već pričamo o biologiji, zašto se operiše katarakta? Zašto se reguliše krvni pritisak koji se javlja u zrelijem dobu? Zašto ne pustimo biologiju da napravi svoju selekciju? Zašto je ovo drugačije? S druge strane, ko od nas ima potpisan ugovor sa sudbinom da će dočekati sutrašnji dan, bez obzira na godine?” - rekla je Jeremić.

Prema njenim rečima, životna stabilnost može da bude važan oslonac za roditeljstvo.

“Majka u pedesetim godinama može da bude stabilnija, završila je i našla se u ostalim ulogama, pa može više da se posveti detetu. Ne znači da nije svesna svojih godina, ali to može da bude i prednost. Onda će se investirati u odnos sa decom. To je sigurno planirana i željena trudnoća, svakim delom bića” - navela je.

Dodala je da se spremnost za novu životnu ulogu ne može procenjivati samo prema datumu rođenja.

“ Žena u pedesetim godinama već se negde ostvarila ili pozicionirala kada je reč o karijeri, ekonomskoj stabilnosti i partnerskom odnosu. Što se tiče tog dela, u psihološkom smislu ona je u periodu kada je spremna” - ocenila je Jeremić.

Šta se krije iza komentara „Svaka ti čast”

Jeremić je ukazala da čestitka ponekad može da bude samo pristojniji oblik osude.

“ Ženi se kaže: „Svaka ti čast, ja ne bih imala hrabrosti sada ovo da uradim”. Iza tog „svaka ti čast” krije se zapravo: „Svaka ti čast na ludosti. Ja sam iscrpljena i nemam resurse da bih sada mogla da se nosim sa majčinstvom i svim ostalim ulogama”. Tu se projektuje sopstveni strah od starenja, disfunkcionalnosti i sagorevanja, više nego što se gleda u tu ženu” - objasnila je.

“Društvo ne prašta ženama koje idu izvan proseka, na bilo koji način” - dodala je.

Govoreći o odnosu okoline prema trudnicama, istakla je razliku između podrške izgovorene pred njima i komentara koji se čuju kada odu.

“Sa jedne strane smo prilično licemerno društvo, a sa druge se držimo tradicionalnog uverenja da budemo nežni i pažljivi prema trudnicama i deci. Svako će reći: „Svaka ti čast, bravo za tebe”. Ali u pozadini, u četiri zida, biće: „Šta je njoj to trebalo u ovim godinama?” To joj ne izgovore, tada su nežni i podržavajući, ali to jeste ono što se komentariše kada trudnica nije prisutna” - rekla je Jeremić.

Ljubić: Važno je razlikovati starost jajne ćelije i godine trudnice

Ljubić je objasnio da starost jajne ćelije u trenutku zamrzavanja i godine žene u trenutku trudnoće predstavljaju različita pitanja.

“Starost ćelije i embriona u suštini označava kapacitet da dođe do začeća i stanje ploda. Starost u vreme zamrzavanja ništa ne govori o tome kakvi će biti rizici po majku u trenutku trudnoće. To određuje starost u trenutku vraćanja tih ćelija ili embriona i nastanka trudnoće” - naveo je.

Govoreći o komplikacijama, izdvojio je povišen krvni pritisak i dijabetes koji se javlja tokom trudnoće.

“Mi dobro znamo biološke komplikacije trudnoće u odmaklom dobu. Posle pedesete godine postoje dve velike oblasti: jedna je hipertenzija, odnosno povišen pritisak, a druga dijabetes koji se javlja tokom trudnoće. Te bolesti znamo da mogu da nastanu, možemo da ih otkrivamo, postoji prevencija” - rekao je Ljubić.

Naglasio je da je za donošenje odluke presudno da žena dobije odgovarajuće informacije.

“Ključna reč je „svesno”. Bitno je da odluka bude informisana, da ljudi znaju” - istakao je.

O reproduktivnom zdravlju razmišljati ranije

Ljubić je poručio da razgovor o kasnijem roditeljstvu treba da otvori i pitanje pravovremenog planiranja.

“Problem je da žene počnu da razmišljaju o menopauzi ili želji da imaju decu kada je već mnogo toga gotovo. Nama, struci i društvu, neophodno je da kažemo da je vreme da razmišljaš o trudnoći u dvadesetim i tridesetim godinama. Ili ćeš imati decu tada ili ćeš razmišljati kako da sebi omogućiš da ih imaš kasnije” - rekao je.

Dodao je da funkciju jajnika ne treba posmatrati isključivo kroz mogućnost začeća.

“Jajnik, uz funkciju pravljenja dece, ima i endokrinu funkciju, koja je za zdravlje žene veoma važna” - naveo je Ljubić.

“Moja poenta je da preventiva mora da bude ranije i da celo shvatanje brige o reprodukciji i zdravlju pripada dvadesetim i tridesetim godinama. Tada je vreme kada nešto ozbiljno možemo da uradimo. Pitajte svoje ginekologe šta će biti sa vama već kada imate dvadeset ili trideset godina” - poručio je.

On postao otac u 67, ona baka u 44. godini

Gosti su govorili i o sopstvenim iskustvima, pokazujući koliko se životni putevi razlikuju.

“Imam malu Petru Veru, koja ima devet meseci, a ja imam 67 godina” - rekao je Ljubić.

Jeremić je navela da je ona postala baka sa 44 godine.

“Evo kako život kreira da ne možemo da imamo kontrolu nad svim procesima. Profesor je rekao da je postao otac u 67. godini, ja sam postala baka u 44. To je ono što se dešava u realnom životu. Možemo da imamo tačku susreta u našim različitostima, ali da zaista vidimo drugoga, iako ne stojimo na njegovom mestu, niti on na našem” - rekla je.

“Lično, meni je u redu mesto na kojem sada stojim. Moja prija je postala i mama i baka u isto vreme i u redu mi je njeno mesto na kojem ona stoji” - dodala je Jeremić.

„Jednako mi je bilo teško da ustajem noću”

Na pitanje energije i fizičkih zahteva koje donosi briga o bebi, Jeremić je odgovorila da su razlike među ljudima velike i da mladost sama po sebi ne čini roditeljstvo lakim.

“To sa energijom je toliko individualno. Znam toliko mladih od dvadeset godina koji ne mogu da se pokrenu. Ja sam prvo dete rodila sa nepunih dvadeset, drugo i treće sa 33 i 35. Jednako mi je bilo teško da ustajem noću, jednako mi je bilo teško da nemam vremena da popijem kafu, da nemam pet minuta za sebe. Jednako sam bila potpuno dekompenzovana kada bilo ko od njih dobije temperaturu” - ispričala je.

Pedesete godine, kako je navela, mogu da budu vreme preispitivanja, ali i novih odluka.

“To je period kada podvučemo neku crtu, stanemo i reorganizujemo se: gde smo, šta smo, šta smo postigli do sada i gde želimo da budemo. Možemo da idemo u pravcu da smo sada došli do vrhunca i da je jedini korak nadole, ili da imamo još energije za stvari koje su nama lično bitne, a ne koje društvo od nas očekuje” - rekla je Jeremić.

Razgovor je završila porukom:

“Pustite žene da dišu punim plućima, da sveobuhvatno vole svoju decu. I ovako je u svetu manjak ljubavi, a ne višak godina”.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)