Dodaj Bella kao željeni izvor na Googlu
DOKTORKA KOZAREV: Vitiligo nije kozmetički problem, već autoimuna bolest
K1 televizija
Nova oralna terapija za nesegmentalni vitiligo predstavlja važan pomak u lečenju bolesti koja se dugo posmatrala prvenstveno kao estetski problem. Dermatovenerolog dr Jasmina Kozarev objasnila je, gostujući u emisiji „Uranak“ na televiziji K1, kome je novi lek namenjen, kakvi se rezultati mogu očekivati i zašto još nije dostupan pacijentima u Srbiji.
Lek Rinvoq, čiji je aktivni sastojak upadacitinib, prvo je dobio novo odobrenje u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a krajem jula odobren je i u Evropskoj uniji kao prva sistemska terapija za lečenje nesegmentalnog vitiliga kod odraslih i adolescenata od 12 godina.
Dr Kozarev je naglasila da odobrenje nove terapije ne znači da je pronađen univerzalni lek za sve pacijente i sve oblike vitiliga.
Šta je vitiligo
Vitiligo se prepoznaje po belim poljima na koži koja nastaju zbog gubitka pigmenta. Ipak, problem nije samo promena boje kože.
“Vitiligo je gubitak pigmentacije kože. Analize pokazuju da pigmentne ćelije mogu da budu prisutne, ali da njihova funkcija i međusobna komunikacija ne postoje” -objasnila je dr Kozarev.
Kako je naglasila, vitiligo se danas ne posmatra kao kozmetički nedostatak, već kao ozbiljno autoimuno oboljenje.
“Vitiligo može da bude povezan sa autoimunim bolestima štitne žlezde, dijabetesom, atopijskim dermatitisom, reumatoidnim artritisom i lupusom. Zbog toga pacijenta ne treba posmatrati samo kroz promene na koži” - navela je doktorka.
Najčešće se pojavljuje između desete i tridesete godine, a nešto je zastupljeniji kod žena, između ostalog i zbog češće povezanosti sa Hašimotovim tireoiditisom.
Shutterstock
Kako deluje nova terapija
Upadacitinib pripada grupi takozvanih JAK inhibitora. Reč je o lekovima koji ciljano utiču na signale uključene u autoimunu reakciju i zapaljenski proces.
“Ovi lekovi blokiraju određene signalne molekule i na taj način sprečavaju razvoj autoimunog odgovora. Za razliku od kortikosteroida, koji imunitet potiskuju neselektivno, ovde govorimo o ciljanoj terapiji” -rekla je dr Kozarev.
Ona je objasnila da kod vitiliga određene ćelije imunog sistema napadaju melanocite, ćelije koje stvaraju pigment. Posledica je nastanak i širenje belih površina na koži.
“Jak inhibitori deluju tako da smanje imunološki napad, zaustave širenje bolesti i omoguće vraćanje pigmenta” - navela je ona.
Lek nije namenjen svim pacijentima
Oralna terapija namenjena je pacijentima sa progresivnim nesegmentalnim vitiligom, odnosno oblikom bolesti koji zahvata više delova tela i nastavlja da se širi.
“Ako pacijent ima nekoliko manjih promena, može se primeniti lokalna terapija. Tablete nisu potrebne svakome. Bitni su tip vitiliga, brzina njegovog širenja i uzrast pacijenta” - objasnila je dr Kozarev.
Klinička ispitivanja oralnog leka trajala su 48 nedelja. Kod dela pacijenata zabeleženo je značajno vraćanje pigmenta, ali doktorka upozorava da repigmentacija ne mora da znači trajno izlečenje.
“Ne možemo da kažemo da će vitiligo zauvek nestati. Cilj je da vratimo pigment, smanjimo akutni imunološki odgovor i kasnije drugim terapijama smanjimo mogućnost ponovnog javljanja promena” - naglasila je ona.
Segmentni vitiligo leči se drugačije
Dr Kozarev je objasnila da segmentni vitiligo zahvata ograničeni deo tela, najčešće područje povezano sa određenom nervnom inervacijom. Kada se takav oblik bolesti ne širi najmanje dve godine, moguće je razmatrati hirurško presađivanje pigmentnih ćelija.
“Uzima se veoma tanak deo kože sa mesta na kojem nema vitiliga i presađuje na depigmentovanu površinu. Nakon toga se primenjuju lokalna terapija i UVB fototerapija” - rekla je doktorka.
Prema njenim rečima, ta metoda se primenjuje i u Srbiji, ali nije namenjena progresivnom sistemskom vitiligu.
Terapija još nije dostupna u Srbiji
Dr Kozarev je navela da u Srbiji za vitiligo još nisu registrovani ni oralni ni lokalni JAK inhibitori.
“To su veoma skupi lekovi. Pre njihove šire primene potrebno je napraviti registar obolelih kako bismo znali koliko imamo dece i odraslih sa vitiligom i o kojim oblicima bolesti je reč” - kazala je ona.
Prema njenom mišljenju, potrebno je izraditi i jasan protokol koji bi odredio ko može da dobije terapiju i na koji način se prate rezultati i neželjeni efekti.
Deca se suočavaju i sa stigmom
Pored fizičkih promena, vitiligo može znatno da utiče na samopouzdanje i kvalitet života, posebno kod dece i adolescenata.
“O deci sa vitiligom gotovo se ne govori. Ona veoma rano ulaze u pubertet sa velikom stigmom, povlače se iz školskih i drugih aktivnosti i često sama traže načine da prikriju promene” - rekla je dr Kozarev.
BONUS VIDEO:
Imate komentar?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavi komentar