Dodaj Bella kao željeni izvor na Googlu
VOLITE LJUTU HRANU? Evo šta ona radi vašem organizmu i kada može da bude problem
Freepik.com
Za neke je ljuta hrana nezaobilazan deo obroka, dok drugi ne mogu da podnesu ni najmanju količinu čilija. Iza onog dobro poznatog osećaja peckanja krije se zanimljiva reakcija organizma – ljutina zapravo nije ukus, već odgovor tela na nadražaj koji mozak registruje kao svojevrsni osećaj bola.
Iako umerena količina ljute hrane može imati određene pozitivne efekte, sa veoma ljutim sosovima i koncentrisanim preparatima ipak treba biti oprezan.
Unsplash.com
Ljutina zapravo nije ukus
Kada pojedete ljutu papričicu, ne osećate novi „ukus“ poput slatkog, slanog ili gorkog. Za osećaj pečenja odgovorne su supstance koje nadražuju receptore za bol na jeziku i sluzokoži.
Najpoznatija je kapsaicin, koji se nalazi u čili papričicama. Slične reakcije mogu izazvati i piperin iz bibera, gingerol iz đumbira i alicin iz belog luka.
Zbog toga mozak dobija signal da je došlo do jakog nadražaja, iako hrana zapravo nije vrela.
Pixabay.com
Telo reaguje kao da je pod „alarmom“
Čim kapsaicin počne da deluje, organizam pokreće čitav niz reakcija. Krvni sudovi se šire, cirkulacija se ubrzava, a telo počinje da se znoji.
Upravo zato nakon veoma ljutog obroka možete da osetite nalet toplote, da vam se oznoji lice ili da vam krenu suze.
Ljuta hrana može da podstakne i varenje, dok kod zapušenog nosa nekim ljudima privremeno olakšava disanje jer podstiče lučenje sekreta.
Pixabay.com
Zašto se posle ljutog osećamo dobro?
Iako na početku može da bude neprijatno, ljubitelji ljute hrane često kažu da upravo zbog tog osećaja uživaju u čiliju.
Razlog može biti način na koji mozak reaguje na nadražaj. Pošto kapsaicin izaziva osećaj sličan bolu, organizam može da oslobodi endorfine, koji imaju ulogu u ublažavanju bola i mogu doprineti osećaju zadovoljstva.
Može doći i do povećanja dopamina, neurotransmitera povezanog sa osećajem nagrade. Zbog toga se nakon intenzivne ljutine kod nekih ljudi javlja svojevrsni osećaj euforije.
Freepik.com
Ljuto nije prirodni antibiotik
Često se može čuti da je čili „prirodni antibiotik“. Iako pojedine supstance iz ljute hrane u laboratorijskim uslovima pokazuju antibakterijska, antivirusna ili antigljivična svojstva, to ne znači da ljut obrok može da izleči infekciju.
Ljuta hrana može privremeno da olakša neke simptome, poput zapušenog nosa, ali ne može da zameni lekove ili medicinsko lečenje kada su oni potrebni.
Shutterstock
Kada ljuta hrana može da bude opasna?
Problem najčešće nastaje kada se pretera.
Posebno treba biti oprezan sa ekstremno ljutim čili ekstraktima, veoma koncentrovanim sosovima i izazovima u kojima se jedu ogromne količine ljute hrane.
Velika količina kapsaicina može da izazove:
- iritaciju sluzokože
- mučninu
- povraćanje
- nagli porast krvnog pritiska
- veoma neprijatan osećaj pečenja
U ekstremnim slučajevima mogu nastati i ozbiljne reakcije koje zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. Poseban oprez potreban je kada su u pitanju deca.
Ključ je u umerenosti
Ako uživate u ljutoj hrani i ona vam ne izaziva tegobe, nema razloga da je se potpuno odreknete.
Ipak, što ljuće ne znači i zdravije. Obična količina čilija u obroku nije isto što i konzumiranje ekstremno ljutih sosova ili čistih ekstrakata kapsaicina.
Zato uživajte u ljutom ukusu, ali slušajte svoje telo. Ako se nakon obroka javljaju jaka bol, povraćanje ili druge izražene tegobe, nemojte pokušavati da „izdržite“ samo zbog ljutine.
Umerenost je, kao i kod mnogih drugih namirnica, najbolji izbor.
BONUS VIDEO:
Imate komentar?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavi komentar