ZABORAVITE DETOKS I GLADOVANJE POSLE PREJEDANJA Evo kako se zaista oporavlja organizam

Svima se desilo. Jedan sladoled više uz seriju, parče torte na rođendanu, pa još jedno „samo malo“. Sutradan – osećaj težine, nelagodnosti, griže savesti i poznata misao: moram danas da se kaznim, da preskočim obroke ili da se „očistim“.

Međutim, prema rečima kalifornijske dijetetičarke Viktorije Vitington, upravo je to najveća greška koju ljudi prave posle dana preterivanja sa šećerom.

Shutterstock

Zašto ne treba da „ispravljate“ grešku

„Ne pokušavajte da poništite šećer restrikcijom“, savetuje Vitington. „Najbolje što možete da uradite jeste da se vratite svom uobičajenom ritmu, budete blagi prema sebi i jedete uravnotežene obroke.“

Ovaj savet nije zasnovan na trendovima, već na decenijama istraživanja iz oblasti bihejvioralne ishrane, koja pokazuju da ograničavanje hrane nakon prejedanja često vodi – novom prejedanju.

Istraživači Dženet Polivi i Piter Herman još su 2002. godine definisali pojam dijetetske restrikcije – stalnog svesnog pokušaja da se kontroliše unos hrane, umesto osluškivanja stvarne gladi. Njihova istraživanja pokazala su da ovakav pristup povećava opsesiju hranom, pojačava želju za slatkišima i čini ljude ranjivijima na nove epizode prejedanja, naročito pod stresom.

Freepik.com

Kako zapravo treba da izgleda „oporavak“

Prvi korak je – normalan doručak.

Dijetetičarka preporučuje da jutro nakon „slatkog dana“ započnete obrokom bogatim proteinima i vlaknima, jer to pomaže stabilizaciji šećera u krvi i sprečava ponavljanje istog obrasca tokom dana.

Istraživanje objavljeno u American Journal of Clinical Nutrition pokazalo je da osobe koje jedu visokoproteinski doručak imaju bolju kontrolu apetita, stabilniji šećer u krvi i znatno manje večernjeg grickanja.

Vlakna takođe igraju važnu ulogu. Pregled studija iz 2023. godine (časopis Nutrients) pokazuje da unos vlakana ublažava nagle skokove glukoze i produžava osećaj sitosti.

Unsplash.com

Preskakanje obroka – loša ideja

Mnogi veruju da će preskakanjem obroka „nadoknaditi“ prethodno preterivanje. Nauka kaže suprotno. Studije objavljene u časopisima Obesity i Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism pokazuju da preskakanje obroka povećava nivo grelina – hormona gladi – što kasnije dovodi do jačih žudnji i većeg unosa hrane.

„Doslednost je važnija od kažnjavanja“, naglašava Vitington. „Redovni obroci sa ugljenim hidratima, proteinima i mastima podržavaju i fizičko zdravlje i zdrav odnos prema hrani.“

Kretanje i voda – bez preterivanja

Lagano kretanje, poput šetnje, pomaže mišićima da efikasnije iskoriste šećer iz krvi, što je dobro dokumentovano u metaboličkim istraživanjima. Ne radi se o intenzivnom treningu, već o blagom pokretu.

Hidratacija je takođe važna. Voda ne „ispira“ šećer, ali dehidratacija može pojačati osećaj tromosti i težine. Često umor koji pripisujemo šećeru zapravo ima veze sa manjkom tečnosti.

Najvažniji sastojak: samosaosećanje

Možda najvažnija poruka tiče se odnosa prema sebi. Istraživanja psihološkinje Kristin Nef, kao i kasniji radovi Adamsa i Lirija, pokazali su da ljudi sa većim nivoom samosaosećanja imaju manje epizoda emocionalnog i kompulzivnog jedenja.

„Budite radoznali, ne kritični“, savetuje Vitington. „Zapitajte se šta vam je u tom trenutku bilo potrebno. Uvid je daleko korisniji od kazne.“

Unsplash.com

Velika slika je ono što se računa

Povremeno prejedanje je normalno i neizbežno. Dugoročne studije, poput Nurses’ Health Study, jasno pokazuju da zdravlje ne određuje jedan dan, već obrasci koji se ponavljaju.

Zaključak je jednostavan: ne čistite se, ne preskačite obroke i ne kažnjavajte se. Vratite se rutini, jedite redovno, pijte vodu, krećite se blago i budite blagi prema sebi.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)