DANAS SE OTVARA NEBO I ISPUNJAVAJU TRI ŽELJE Veliki praznik Obretenje glave Svetog Jovana i običaji

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Prvo i drugo obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja, jednog od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanstvu. Ovaj praznik podseća na događaje vezane za pronalazak njegove svete glave, ali i na snažna narodna verovanja koja se vekovima prenose među vernicima.

Sveti Jovan Krstitelj smatra se prvim velikim mučenikom hrišćanstva. Prema predanju, stradao je 28. godine nove ere, kada mu je po naredbi cara Iroda odsečena glava. Njegovo pogubljenje usledilo je nakon nagovora Irodijade, Irodove žene, koja se plašila prorokovih reči i uticaja.

Youtube PrintScreen/ KTV Televizija - Zvanični kanal

Prvo obretenje glave Svetog Jovana

Prema crkvenom predanju, nakon pogubljenja Irodijada je naredila da se glava Svetog Jovana ne sahrani zajedno sa telom, jer se bojala da bi veliki prorok mogao da vaskrsne. Zato je glava tajno zakopana na skrivenom mestu.

Međutim, njena dvorkinja Jovana, žena Huze, Irodovog dvorjanina, nije mogla da dopusti da svetiteljeva glava ostane na nečastivom mestu. Ona ju je tajno iskopala i prenela u Jerusalim, gde ju je sahranila na Gori Jeleonskoj.

Kasnije je jedan vlastelin koji je poverovao u Hrista napustio svetovni život i zamonašio se pod imenom Inokentije. Kada je počeo da kopa zemlju kako bi sagradio svoju monašku ćeliju, pronašao je posudu u kojoj se nalazila glava Svetog Jovana. Tako je došlo do njenog prvog obretenja – ponovnog pronalaska.

Shutterstock

Drugo obretenje

Tokom vekova sveta relikvija je više puta skrivana i ponovo otkrivana. Upravo u spomen na ta čudesna pronalaženja obeležava se praznik Prvog i drugog obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja.

Prema predanju, u vreme carice Teodore i patrijarha Ignjatija glava je preneta u Carigrad, gde su zabeležena brojna čudesna isceljenja vernika.

Narodna verovanja

Uz ovaj praznik vezuju se i brojna narodna verovanja. U nekim krajevima Srbije veruje se da na ovaj dan sunce tri puta zastane i „zaigra“ na nebu, označavajući promenu u prirodi.

Posebno je zanimljivo verovanje da se u ponoć otvara nebo i da duše pravednih tada lakše ulaze u raj. Zato se kaže da onaj ko sačeka ponoć budan i u tom trenutku zamisliti tri želje – može očekivati da mu se one ispune. Zbog toga mnogi vernici ovaj dan doživljavaju kao vreme molitve, nade i tihe želje da im se u životu dogodi nešto dobro.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)