PRIPREMA ZA VELIKI POST POČINJE SRCEM A NE IZ TANJIRA Zašto Crkva najpre govori o smirenju, a ne o pravilima

U pravoslavnom kalendaru, Prva pripremna nedelja pred Vaskršnji post naziva se Nedelja o cariniku i fariseju i označava početak duhovne pripreme za najvažniji i najstroži post u godini – Veliki ili Časni post.

Smisao ove nedelje zasniva se na jevanđeljskoj priči o poniznom cariniku i gordom fariseju. Kroz ovu priču Crkva nas uči da smirenje predstavlja osnov svake vrline, dok je gordost koren svakog greha. Farisej, koji se hvali svojim postom i dobrim delima, pokazuje kako vera bez ljubavi i saosećanja postaje prazna forma, dok carinik, svestan svojih slabosti, pred Bogom stoji skrušeno i prinosi iskreno pokajanje.

Shutterstock

Zbog toga se već na samom početku pripreme za post jasno naglašava da nije post ono što spasava, niti strogo pridržavanje pravila bez unutrašnje promene. Post ima smisla samo ako je praćen smirenjem, molitvom i prestankom osuđivanja drugih.

Ova pripremna nedelja ima i posebno mesto u crkvenoj praksi. Sedmica koja sledi poznata je kao trapava sedmica, tokom koje se ne posti ni u sredu ni u petak. Time Crkva namerno ukida uobičajeni post, kako bi se vernici sačuvali od farisejskog razmišljanja i hvalisanja postom.

Pixabay.com

Tokom ovog perioda u bogosluženju počinje da se koristi knjiga Triod, a na vaskršnjim jutrenjima pevaju se pokajni tropari, sa ciljem da se u čoveku probudi najvažniji vid pokajanja – smirenje.

Pripremne nedelje pred Veliki post

Crkva nas postepeno uvodi u post kroz četiri pripremne nedelje:

Nedelja o cariniku i fariseju

Nedelja o bludnom sinu

Nedelja mesopusna

Nedelja siropusna (Bela nedelja)

Sve ove nedelje služe kao duhovni putokaz, ali se priprema simbolično započinje upravo pričom o cariniku i fariseju, kao upozorenjem da vera bez smirenja vodi u licemerje.

Kada počinje Vaskršnji (Veliki časni) post 2026. godine

Vaskršnji (Veliki časni) post u 2026. godini traje od 23. februara do 11. aprila. Reč je o pokretnom i najstrožem postu u Pravoslavnoj crkvi, koji je obavezan za sve pravoslavne hrišćane.

Tokom Velikog posta uzdržavamo se od mesa, jaja, sira, mleka i svih namirnica životinjskog porekla. Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljom, kao i na praznik Svetih četrdeset mučenika – Mladence. Riba je dozvoljena isključivo na Blagovesti i Cveti.

U svim ostalim danima posti se „na vodi“, a naročito strogo sredom i petkom. Ostalim danima u sedmici, osim srede i petka, post može biti razrešen na ulje, ali isključivo uz blagoslov duhovnika ili parohijskog sveštenika.

Posebno strogo se poste prva tri dana prve nedelje Velikog posta, kao i poslednja – Stradalna nedelja, koja se posti „na vodi“, izuzev Velikog četvrtka, kada je dozvoljeno ulje i vino.

Na Veliki petak vernici se uzdržavaju od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, oko 15 časova, nakon čega se uzima lagan obrok na vodi. Velika subota se takođe strogo posti i predstavlja jedinu posnu subotu u toku godine.

Poruka Prve pripremne nedelje ostaje snažna i danas: u svakome od nas postoje i carinik i farisej, ali put ka Vaskrsu započinje onog trenutka kada prestanemo da se uzdižemo iznad drugih i stanemo pred Boga sa iskrenim pokajanjem.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)