Naslovna Tradicija

LUČINDAN SE SLAVI 31. OKTOBRA Na ovaj dan devojčice su imale poseban običaj, a sela ga slave kao zaštitu od vukova!

Svake godine 31. oktobra pravoslavni vernici proslavljaju Svetog apostola i jevanđelistu Luku, praznik koji u našem narodu nosi ime Lučindan. Ovaj dan ima posebno mesto u narodnom kalendaru — smatra se granicom između jeseni i zime, ali i praznikom zdravlja, blagostanja i zaštite doma.

Ko je bio Sveti Luka

Sveti Luka bio je jedan od sedamdesetorice apostola i jedan od četiri jevanđelista koji su zapisali Hristove reči. Rođen je u sirijskoj Antiohiji, u neznabožačkoj porodici, ali se kao mladić preobratio u hrišćanstvo. Bio je izuzetno obrazovan – poznavao je grčku filozofiju, medicinu i umetnost, a smatra se i prvim hrišćanskim ikonopiscem, jer je naslikao prve ikone Presvete Bogorodice, Svetog Petra i Pavla.
Sveti Luka je svoj život posvetio propovedanju Jevanđelja širom sveta, a preminuo je u 84. godini života. Njegove mošti su kroz istoriju više puta prenošene, a danas se deo njih nalazi u Carigradu.

Lučindan – praznik zdravlja, svetlosti i prelaza

U narodnoj tradiciji Lučindan je poznat i kao dan svetlosti, jer ime Luka potiče od latinske reči lux, što znači „svetlost“. Veruje se da on simbolično „osvetljava“ prelazak iz toplog perioda u hladnije dane.

Narodna izreka kaže: „Sveti Luka – sneg do kuka“, što označava početak prave zime. Lučindan je dan kada se ne rade teški fizički poslovi – posebno u polju i oko stoke. Smatralo se da ko na ovaj dan radi, može da „navuče bolest na dom“, pa se praznik obeležavao u molitvi, porodičnom okupljanju i miru.

Zanimljiv običaj: Ženska deca jašu ovnove

Jedan od najneobičnijih i najlepših običaja vezanih za ovaj praznik jeste onaj kada su ženska deca uzjahivala ovnove. Prema starom narodnom verovanju, domaćini bi nekoliko sedmica pre Lučindana odvajali ovnove od ovaca, a upravo na ovaj dan ponovo bi ih spajali. Uoči toga, devojčice iz domaćinstva bi sedele na ovnovima, kako bi „bilo više ženskih jaganjaca“ u narednoj sezoni.
Ovaj običaj je bio simbol plodnosti, blagostanja i produžetka života u kući.

Dan zaštite od vukova i bolesti

U nekim krajevima Srbije Lučindan je poznat i kao praznik od vukova. Domaćini bi vezivali vrpce oko tora kako bi zaštitili ovce, verujući da će tako „vukovima čeljusti biti svezane“. Lučindan je bio i zavetina mnogih sela – narod bi verovao da Sveti Luka donosi zdravlje i čuva dom od bolesti. Zato se u nekim mestima i danas toga dana pali sveća i izgovaraju molitve za zdravlje porodice.

Ko slavi Svetog Luku kao krsnu slavu

Mnoge srpske porodice danas slave Lučindan kao krsnu slavu, a Svetog Luku su kao svog zaštitnika uzeli i kasapi, mesari, ćevabdžije i kobasičari, dok ga posebno poštuju i vatrogasci, jer se smatra zaštitnikom onih koji „rade sa ognjem“.

BONUS VIDEO: