SA 16 GODINA POSLATA U HAREM Srpsku princezu udali za sultana koji je više voleo muškarce

Sudbina Mare Branković ne liči na bajku o princezi. Naprotiv – njena životna priča jedna je od najtužnijih i najtežih epizoda srpske istorije iz vremena kada je država pokušavala da opstane pod pritiskom Osmanskog carstva.

Mara Branković, ćerka srpskog despota Đurađa Brankovića, rođena je 1418. godine u Vučitrnu. Bila je plemkinja, odgajana kao princeza, ali je sudbina od nje napravila političku žrtvu jednog vremena. Kada je imala svega šesnaest godina, roditelji su je – kako bi sačuvali mir sa Osmanlijama – udali za turskog sultana Murata II.

Princeza koja je završila u haremu

Ova odluka nije bila porodična već politička. Srbija je u to vreme bila pod ogromnim pritiskom Osmanlija, a mir se često kupovao teškim ustupcima.

Jedan od njih bio je i brak između srpske princeze i sultana. Mara je tako postala druga srpska plemkinja koja je završila u osmanskom haremu. Pre nje, istu sudbinu doživela je princeza Olivera Lazarević, ćerka kneza Lazara. Za udaju je čak skupljen i ogroman miraz – oko 600.000 dukata, što je bilo više nego deset godina danka koji je Srbija plaćala Turcima.

Sultan koji je više voleo muškarce

Brak Mare Branković sa sultanom Muratom II nije bio srećan. Iako je narodna tradicija beležila da je bila izuzetno lepa, istorijski zapisi govore da nikada nije zadobila pravu naklonost svog muža. Istoričari navode da je Murat II imao posebnu sklonost prema muškarcima i da je u svom okruženju držao veliki broj mladića, pored brojnih žena iz harema.

Francuski putopisac Bertrandon de la Brokijer zapisao je da je sultan imao stotine žena i više desetina dečaka koji su bili stalno uz njega. Zbog takvih okolnosti Mara nikada nije imala pravi položaj na osmanskom dvoru.

Nije uspela da spase svoju braću

Najtragičniji trenutak njenog života dogodio se kada je sultan naredio da se oslepe njena braća Grgur i Stefan, koji su bili zarobljenici Osmanlija. Mara je pokušala da ih spase i molila je Murata da odustane od kazne. Sultan je, prema zapisima, čak bio spreman da popusti, ali je naredba već bila izvršena. Glasnik koji je nosio pomilovanje stigao je – prekasno.

Poštovanje koje je dobila od Mehmeda Osvajača

Posle smrti Murata II 1451. godine, Mara je dobila neočekivano poštovanje od njegovog naslednika, Mehmeda II Osvajača. On ju je smatrao maćehom i odnosio se prema njoj sa velikim uvažavanjem. Dozvolio joj je da se vrati u srpske krajeve i poklonio joj oblasti Toplice i Dubočice.

U tom periodu Mara Branković postala je jedna od najuticajnijih žena u regionu, posebno u crkvenim krugovima.

Žena koja je izabrala veru umesto novog braka

Iako je kasnije imala priliku da postane vizantijska carica, jer joj je brak ponudio Konstantin XI Paleolog, Mara je to odbila. Rekla je da se zaklela da se više nikada neće udavati. Ostatak života posvetila je crkvi i pomaganju manastira, naročito na Svetoj Gori. Pomagala je Hilandar, Vatoped i manastir Svetog Pavla.

Youtube printscreen

Sudbina koja je obeležila istoriju

Mara Branković umrla je 1487. godine u Ježevu, blizu Drame. Iza sebe nije ostavila potomstvo, ali je ostala zapamćena kao žena čija je sudbina simbol jednog teškog vremena.

Njena priča nije romantična legenda, već podsećanje na žrtve koje su srpske plemićke porodice morale da podnesu kako bi država uopšte opstala.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)