ŠKOLSKU KREDU ZAMENILA ZA KROJAČKU Tatjana je napustila učionicu da bi san pretvorila u najlepše tkanine
Milica Maksimović
25.09.2025. 10:29
Masha Schastye/Privatna arhiva
„Nu handmade je moj mali pokušaj da svetu doprinesem stvaranjem lepog i emotivnog. To je moj način da kroz kreativnost, pažljivo promišljanje i mnoštvo sećanja iz detinjstva postanem još bolja verzija sebe. Nu nije samo komad tekstila, to je – kako volim da kažem – moje srce na dlanu“, ovim rečima počinje svoju priču Tatjana Silić, profesorka italijanskog jezika koja je životnu strast pronašla u sasvim drugačijem pozivu – šivenju i stvaranju unikatnih dečjih i porodičnih artikala.
Masha Schastye/Privatna arhiva
Od učionice do šivaće mašine
Tatjana je dugo radila u školi, ali želja za nečim novim odvela ju je na kurs šivenja tokom letnjeg raspusta.
„Kupila sam prvu mašinu i nisam ni slutila da će mi baš ona promeniti život. Nekoliko godina kasnije, sasvim spontano, sašila sam posteljinu za bebu svoje koleginice. Bio je to poklon iz srca. Kada su me ubrzo pozvali i rekli da svi pitaju gde je kupljena, znala sam da se rađa nešto posebno.“
Masha Schastye/Privatna arhiva
Priča o majčinstvu - emocije pretočene na tkaninu
„U početku je Nu bio posvećen mojoj mami, koja je kao samohrani roditelj uz mnogo odricanja pomerila planine da bih bila to što jesam. Kasnije, kada sam i sama postala mama, sve te emocije i sećanja pretočila su se u dvostruku priču o majčinstvu – iz ugla ćerke i iz ugla majke.“
Više o projektu koji pomaže ženskom preduzetništvu, pročitajte ovde.
Tako su nastali Nu dezeni – oslikani akvarelom po Tatjaninoj zamisli, zatim digitalno obrađeni i preneti na pamučne tkanine. „Svaki artikal prošao je kroz moje ruke, u svaki sam utkala deo svoje duše. Verujem da se to prepoznaje.“
Masha Schastye/Privatna arhiva
Rast zajedno sa sinom
Kako je njen sin odrastao, Nu se razvijao zajedno s njim.
„Prvi pončo za plažu sašila sam baš za njegov odlazak na more. Tako su nastajali i novi artikli – sve što sam prvo isprobala u našem domu, ubrzo je postajalo deo Nu radionice.“
Hrabrost da se krene iz početka
Napustiti siguran posao i zakoračiti u preduzetništvo bila je, priznaje, najteža odluka.
„Mnogo žena mašta o tome, ali biti preduzetnica znači mnogo rada, mnogo neprospavanih noći i spremnost da iznova učiš. To su usponi, ali i veliki padovi. Ipak, kada imaš iskrenu motivaciju – ništa nije nemoguće.“
Njena priča
ŽIVOT I BOL ANĐELINE DŽOLI Priča koja ide iza crvenog tepiha
12:48 13 d 12.09.2025
Teodora VojinovićNjena inspiracija
Tatjana otvoreno priznaje da i danas uči od drugih. „Obožavam da slušam preduzetničke priče, posebno onih koji su počeli iz male sobe – baš kao ja. Takve priče su riznica korisnog znanja i podsećaju da prave ideje uvek pronađu svoj put.“
Poruka od srca
„Ja sam dokaz da snovi, kada se iskreno sanjaju, postaju stvarnost. Čak i ako nemate kapital, danas postoje konkursi i organizacije koje nude podršku. Treba samo istražiti i pronaći priliku. A kad radite ono što volite – to se oseti u svakom šavu, u svakom dezenu, u svakom paketiću“, završila je Tatjana.
Na nama je ostalo da vam poručimo sledeće:
Sledite Tatjaninu priču, verujte u svoj talenat i ne odustajte, Tatjanin osmeh govori više od hiljadu reči zašto je sreća tamo gde je duša mirna...
BONUS VIDEO:
Imate komentar?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavi komentar