SUŠA I VRUĆINE DONOSE PROBLEM U BAŠTI Ako ovo primetite na paradajzu, paprici i krastavcu, reagujte odmah

Visoke temperature, dug period bez kiše i niska vlažnost vazduha ne muče samo ljude. Takvi vremenski uslovi pogoduju i razvoju grinja koje mogu da naprave ozbiljnu štetu na paradajzu, paprici i krastavcu, bilo da ih gajite na otvorenom ili u plasteniku.

Problem je još veći zato što su neke od ovih štetočina toliko sitne da ih golim okom praktično ne možemo videti. Baštovani zato često prvo primete posledice njihovog prisustva – listovi menjaju boju, suše se i opadaju, cvetovi otpadaju, a mogu da stradaju i sami plodovi.

Dve grinje na koje treba posebno obratiti pažnju

Među najčešćim štetočinama ovog tipa izdvajaju se običan paučinar (Tetranychus urticae) i rđasta grinja paradajza (Aculops lycopersici).

Običan paučinar veličine je svega oko pola milimetra i uglavnom se nalazi na naličju lista, gde se hrani biljnim sokovima. Na licu lista tada mogu da se pojave svetle pege, nakon čega list počinje da žuti, suši se i na kraju opada. Jedan od karakterističnih znakova napada jeste i fina paučinasta masa koja se može uočiti na naličju.

Ovoj grinji naročito odgovaraju temperature iznad 25 stepeni i duži period bez padavina. Tokom jedne godine može da razvije između šest i 13 generacija, zbog čega se problem u povoljnim vremenskim uslovima može veoma brzo proširiti.

Shutterstock

Paradajz može da dobije neobičnu bronzanu boju

Rđasta grinja paradajza još je sitnija – duga je svega oko 0,2 milimetra i nije vidljiva golim okom. Visoke temperature joj takođe pogoduju, a jednu generaciju može da razvije za samo sedam dana.

Prvi alarm mogu biti listovi koji počinju da se uvijaju po ivicama i dobijaju karakterističnu bronzanu boju. Moguće je i opadanje cvetova, slabije zametanje plodova, dok se na već formiranim plodovima može pojaviti ispucala pokožica nalik pluti. Stablo u početku može izgledati kao da je premazano uljem, a kasnije poprima rđasto-bronzanu boju.

Kod jačeg napada može doći i do propadanja cele biljke.

Važna razlika je što rđasta grinja paradajza ne stvara paučinu. Može se širiti vazduhom, kontaktom između biljaka, ali i preko alata, odeće i sadnog materijala.

Shutterstock

Šta možete da uradite?

Pošto su grinje veoma sitne, ključ je u redovnom pregledanju biljaka i reagovanju čim se pojave prvi simptomi. Među važnim preventivnim merama su plodored, uklanjanje biljnih ostataka i zaraženih biljaka, suzbijanje korova, korišćenje zdravog sadnog materijala, pravilno đubrenje i dobra provetrenost biljaka.

Posebno treba voditi računa da biljke ne budu pregusto posađene, jer odgovarajuća gustina i provetrenost olakšavaju kontrolu problema.

U plastenicima se za biološku zaštitu mogu koristiti i predatorske grinje, poput Phytoseiulus persimilis, Neoseiulus californicus i Amblyseius andersoni. Ovakva zaštita efikasnija je protiv običnog paučinara, dok je kod rđaste grinje manje pouzdana.

Shutterstock

Ako je neophodna hemijska zaštita, koriste se registrovani akaricidi, ali uz strogo poštovanje uputstva proizvođača, propisane doze, karence i maksimalnog broja tretmana. Ne preporučuje se stalno korišćenje iste aktivne materije, već rotiranje preparata različitog mehanizma delovanja. Tretiranje se obavlja u kasnijim popodnevnim ili večernjim satima, po suvom vremenu bez vetra.

Najvažnije je, ipak, ne čekati da cela biljka počne da propada. Ako na paradajzu, paprici ili krastavcu tokom ovih vrelih i suvih dana primetite sitne svetle pege, žućenje, bronzanu boju ili uvijanje listova, pregledajte biljke – možda problem nije samo u vrućini.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)