RENOVIRAM KUPATILO OD 7 KVADRATA: Mislila sam „koliko to može da košta“, a račun već ide u nebesa

Postoje rečenice koje čovek izgovori jednom i nikada više. Jedna od njih je: „Ma, renoviraćemo samo kupatilo.“ Ako ste to ikada rekli, verovatno već znate šta sledi, a ako niste – možda je bolje da prvo sednete.

Moje kupatilo (7 kvadrata) još nije gotovo, a već sada mi je jasno da ćemo se, kada podvučemo crtu, verovatno približiti cifri od 6.000 do 7.000 evra. I ne, nisam naručila lavabo isklesan u Toskani niti slavinu optočenu dijamantima. Renoviram sasvim normalno kupatilo. Samo što sam u međuvremenu naučila da u renoviranju ne postoji reč „samo“.

Pločice od 1.500 dinara – i tu počinje zabava

Kada krenete u potragu za pločicama, još ste optimista. Naći ćete ih za oko 1.500 dinara po kvadratu, zatim za 1.990, 2.230 dinara, pa naviše. I mnogo naviše. Pomislite: dobro, izračunaću koliko mi kvadrata treba i to je to.

Nije.

Treba vam rezerva zbog sečenja, pa lepak, fug masa, silikon, hidroizolacija, lajsne, možda nivelacija, a ako želite lepo obrađene uglove, stiže i čuveno gerovanje, reč koju pre renoviranja kupatila verovatno niste koristili u životu. I sve ima svoju cenu.

Aktuelni cenovnici keramičarskih radova pokazuju da se postavljanje standardnih pločica kreće otprilike 12–20 evra po kvadratu, dok veliki formati mogu da idu na 18–25 evra po kvadratu i više. Hidroizolacija i nivelacija takođe mogu da se naplaćuju posebno. Drugim rečima, kada kupite pločicu od 1.990 dinara, ona još nije ni blizu završila svoj finansijski put do vašeg zida.

Shutterstock

Onda dolazi kupatilski nameštaj

Kod nas je kupatilski nameštaj izašao oko 48.000 dinara. Naravno, i tu možete proći jeftinije ili mnogo skuplje. Sve zavisi od dimenzija, lavaboa, fioka, materijala, okova, toga da li želite viseći element, nadgradni lavabo...

A onda vam neko kaže: „Treba vam i ogledalo.“ Naravno da mi treba ogledalo. I svetlo. I eventualno ormarić. I u tom trenutku počinjete da shvatate da je 48.000 dinara bila samo prva stanica.

Shutterstock

Slavina? Koja slavina? Ima ih jedno deset

Pre renoviranja kupatila slavina je za mene bila – slavina. Sada znam da postoji slavina za lavabo, tuš baterija, ugradni sistem, nadglavni tuš, ručni tuš, sifon, ventili, priključci... I svaki put kada pomislite da ste završili kupovinu, pojavi se još nešto metalno što vam je, navodno, neophodno.

Posebno je zanimljiv trenutak kada počnete da birate boju: hrom, crna, zlatna... Jer čim kažete „može crna“, kao da ste upravo rekli: „Slobodno dodajte još malo na račun.“

A onda sam stigla do stakla za tuš

E, tu sam definitivno prestala da govorim: „Ma dobro, još samo ovo.“ Moje staklo za tuš će koštati oko 420 evra, zato što nije standardnih 100 centimetara, već je nešto šire i mora da se radi po meri.

Gotova kabina standardnih dimenzija može da se pronađe mnogo jeftinije, ali kada vam dimenzija zida kaže: „Nećeš ti standardnu kabinu“, počinje druga matematika. Staklo po meri, kaljeno staklo, okovi, profil, merenje, izrada, montaža... Moje – oko 420 evra.

A ja sam još izabrala relativno jednostavnu varijantu. Hoćete i vratanca? Može, ali košta. Hoćete klizni mehanizam? Naravno da može, samo izvadite novčanik. I odjednom shvatite da ona divna minimalistička fotografija kupatila sa Pinteresta ima veoma neminimalističku cenu.

Shutterstock

WC šolja je posebna mala finansijska avantura

Ako želite običan WC, jedna priča, ako želite konzolnu WC šolju sa ugradnim vodokotlićem, druga. Jer vam ne treba samo šolja. Treba ugradni element, taster, montaža i još ponešto što ćete saznati tek kada dođe vreme da platite.

I to je ono što tokom renoviranja stalno zaboravljamo: cena proizvoda nije isto što i cena da taj proizvod na kraju zaista stoji tamo gde treba i radi ono što treba.

A gde su vodoinstalater i električar?

E, upravo. Ako renovirate starije kupatilo i već ste skinuli sve do zida, verovatno ćete razmišljati i o cevima. Ako pomerate lavabo – plaćate. Pomerate tuš – plaćate. Pomerate WC – plaćate. Treba vam nova utičnica – plaćate. Hoćete lepšu rasvetu kod ogledala – plaćate.

Kanalica za tuš, novi odvodi, ventili, cevi, elektrika, prekidači... U nekom trenutku počnete da gledate u majstora i samo pitate: „Dobro, ima li nešto što NE treba da kupim?“

I još nismo stigli do „sitnica“

Držač za peškire, držač za papir, četka za WC, police, dozer za sapun, kuke, rasveta, ogledalo, silikoni, završne lajsne, ventilacija, možda novi bojler, možda sušač peškira... Svaka pojedinačna stvar deluje bezazleno, ali zajedno imaju neverovatan talenat da pojedu nekoliko stotina evra, a da ne primetite kada se to dogodilo.

Shutterstock

Kako onda kupatilo stigne do 6.000 ili 7.000 evra?

Mnogo lakše nego što sam zamišljala. Pločice kreću već od oko 1.500 dinara po kvadratu, ali onda plaćate materijal i postavljanje. Nameštaj kod nas oko 48.000 dinara, staklo oko 420 evra, a zatim dolaze sanitarije, slavine, tuš, vodokotlić, ogledalo, rasveta, vodoinstalater, električar, rušenje, odvoz šuta, priprema zidova, hidroizolacija...

I onda izgovorite najskuplju rečenicu svakog renoviranja: „Kad već radimo kupatilo, hajde da uradimo kako treba.“

Ta rečenica košta. Mnogo.

Zato, ako me sada neko pita koliko košta renoviranje kupatila, više ne bih rekla „zavisi od kvadrature“. Rekla bih: „Koliko imate? Jer će kupatilo nekako saznati.“

Moje još nije gotovo, a računica već ide ka 6.000–7.000 evra. Kad bude gotovo, možda ću vam reći konačnu cifru. Ako se oporavim.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)