HOĆE LI SRPKINJE OPET RAĐATI KAO PRE?! Macura u "Uranku" iznela brojke koje zabrinjavanju

Pokrenute su dve nove kampanje za osnaživanje žena, ali koliko one zaista imaju snagu u realnosti? Koliko su žene u Srbiji ravnopravne u odnosu na svet i da li se njihov glas dovoljno čuje na liderskim pozicijama?

Takođe, postavlja se pitanje možemo li kao društvo pronaći održiv model koji će istovremeno osnažiti žene, zaštititi njihovu bezbednost i podstaći porodicu. O ovim važnim temama razgovarali smo sa ministarkom bez portfelja zaduženom za oblast rodne ravnopravnosti i sprečavanje nasilja nad ženama, Tatjanom Macurom, koja je danas gostovala i u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Govoreći o demografskim izazovima, Macura je istakla da je stopa nataliteta u Srbiji ispod potrebnog nivoa.

“1,62 kod nas u zemlji. 2,1 nam je potrebno. Brojevi koji deluju katastrofično ne moraju baš to i da znače. Iako je prošla godina obeležena time da imamo najmanji broj rođenih beba, broj ispod 60 hiljada, to nas ne veseli. Moram da priznam da, koliko god bilo depresivno saznanje da nismo postigli prag od 2,1, najniži prag smo imali 2007. godine, kada je stopa bila 1,37. Uspeli smo da dođemo do tog povećanja“, kazala je Macura.

K1 televizija

Ministarka je naglasila da je važno razumeti razloge zbog kojih žene odlažu ili odustaju od majčinstva.

“Mi, kao predstavnici Vlade Srbije, moramo da čujemo koji su razlozi koji žene dovedu do toga da odustanu od odluke da postanu majke ili se zaustave na tome da imaju jedno dete. Postoji i to da su žene izašle na tržište rada, na kome nekada naše majke i bake svakako nisu bile u većoj meri. Žene su aktivne i jednake na tržištu rada sa muškarcima, veoma gledaju da podignu svoj nivo obrazovanja. Pre samo sto i nešto godina to nije bila situacija, pa ne treba da nas čudi što su žene bile vezane za kuću i provodile su vreme u kući i u tom smislu obavljale posao koji je od njih bio očekivan u to vreme, a to je da rađaju decu, brinu o porodici i domaćinstvu. Okolnosti su se promenile, mislim da su se mnogo promenile i žene, ali da ih nije pratila i promena muškaraca u tom smislu. Kultura mora da se menja u jednoj zajednici kako bismo ponovo došli do toga da žene koje žele decu tu svoju želju i ostvare. Nekako mi se čini da se u tom smislu pritisak vrši na žene, da moraju da usklade porodične i poslovne obaveze i da budu ispunjene na svakom od polja, na kojima treba da daju vrhunske rezultate, a da sve to, čini mi se, ne prati pritisak koji bi po prirodi trebalo da prati i muškarce“, kazala je Macura.

Macura je ukazala i na pomeranje starosne granice za prvo dete.

“Prosečna godina u kojoj žene rađaju svoje prvo dete značajno se povećala i sada je to 29,1. Muškarac ne treba da pomaže, oni dele svoje obaveze. Nigde ne postoji ni pisana ni usmena saglasnost u kojoj se pretpostavlja da su obaveze isključivo na ženi. Mlađe generacije, istraživanja su pokazala, žele da imaju porodice sa više dece.“

Treba osnažiti i muškarce

Ministarka ističe da u partnerskim odnosima i savremenim društvenim ulogama, važno posvetiti veću pažnju i muškarcima.

“Mislim da je u ovom trenutku, ako se bavimo samo tim pitanjem, veća podrška potrebna muškarcima. Koliko god da smo osnaživali žene, čini mi se da smo zanemarili muškarce, sa idejom da je potpuno u redu da ulaze u neke uloge u kojima njihovi očevi ranije možda nisu bili, pa zato nemaju adekvatne obrasce ponašanja. Sigurna sam da će, ukoliko na taj način izađu u susret potrebama domaćinstva koje zajedno grade sa partnerkom, uspeti da sačuvaju i instituciju braka. Povećan je i broj brakorazvodnih parnica, što je takođe posledica svega ovoga o čemu govorimo. Neophodno je kvalitetnije raditi i sarađivati sa muškarcima i ovu temu postavljati tako da se oni osećaju udobno u ulogama u kojima nisu bili njihovi očevi, a u kojima se oni sada pronalaze, snalaze i možda još uvek trpe pritiske okoline“, dodala je.

Ministarka ističe da država kontinuirano unapređuje sistem pomoći parovima koji se suočavaju sa problemom neplodnosti.

“Srbija je odlučila da iz budžeta finansira neograničen broj pokušaja vantelesne oplodnje za rađanje prvog deteta kod parova koji se suočavaju sa problemom neplodnosti. Pored toga, postoji i niz drugih pogodnosti koje parovi sa ovim problemom mogu da koriste. U 2023. godini obavljeno je oko 11.000 procedura vantelesne oplodnje, dok je u 2024. taj broj porastao na čak 13.000”, kazala je ministarka.

Subvencije, produženo porodiljsko

“Mi smo što se tiče Evrope svakako iznad proseka. Naše žene koje se odluče da budu majke mogu da računaju na 12 meseci odsustva. Što se tiče finansijskih mera podrške, bez obzira da li je žena ekonomski aktivna ili neaktivna, može da računa na podršku. Ako rodi prvo dete može da računa na 500 hiljada dinara podrške, sa svakim narednim detetom se taj iznos povećava sve do četvrtog deteta i vrednost trajanja same finansijske podrške kod četvrtog deteta je reda veličine oko 30 hiljada evra. Ta mera podrške traje deset godina, na mesečnom nivou”, objasnila je Macura i dodaje:

“Postoje i subvencije za kupovinu prve nekretnine. Nedavno smo doneli još jedan zakon koji omogućava mladima da kupe nekretninu po povoljnijim uslovima. To su sve teme koje se odnose na populacione mere. Treba da razgovaramo o tome kako izgleda život mladih ljudi u našoj zemlji kako bi mogli da donesu odluke”, zaključila je.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)