DA LI JE ŠEĆER KRIV ZA DEČJU ENERGIJU? Šta naučna istraživanja otkrivaju o navodnim „šećernim naletima“!

Mnogi roditelji će se pre ili kasnije zapitati – da li šećer koji dajemo deci zaista utiče na to da postanu „poput rakete“ u sobi posle rođendanske torte? U popularnim pričama povezujemo sladoled, sokove i slatkiše sa eksplozijom energije i ponašanjem koje nazivamo hiperaktivnošću. Ali, šta kažu stručnjaci i naučna istraživanja?

Freepik.com

Mit o šećernom naletu

Ideja da šećer izaziva hiperaktivnost nije nova – potiče iz 1970‑ih, kada je u popularnoj knjizi sugerisano da aditivi uključujući šećer mogu „uzbuditi“ decu. Međutim, od tada je veliki broj rigoroznih studija pokazao da ovaj efekat nema naučnu potvrdu. Većina ozbiljnih istraživanja zaključuje da konzumiranje šećera samo po sebi ne uzrokuje hiperaktivnost ili probleme sa ponašanjem kod dece. 

Freepik.com

Gde roditelji prave povezanost

Zašto onda mnogi i dalje veruju da šećer čini decu razigranijom nego inače? Postoji nekoliko objašnjenja:

• deca često jedu mnogo slatkiša u okolnostima kada su već uzbuđena, kao što su rođendanske proslave ili praznici – pa povezujemo ponašanje sa hranom, a ne sa kontekstom; 
• percepcija roditelja može biti pod uticajem očekivanja – ako očekujete da će se dete „uzbuditi“ posle šećera, lakše ćete tako protumačiti njihovu energiju; 
• normalna deca već imaju puno energije, a to može biti tumačeno kao hiperaktivnost. 

Shutterstock

Šta nauka stvarno govori

Kontrolisane studije i meta‑analize – pregledi više istraživanja – pokazuju da šećer ne utiče značajno na ponašanje ili kognitivne sposobnosti dece, čak ni kada su testirana placebo‑kontrolisana okruženja. Neka istraživanja su takođe pokazala da nema jasne veze između unosa običnog šećera i pojave ADHD‑a kod dece.

Međutim, to ne znači da šećer nema uticaj na zdravlje – prekomerni unos dodanog šećera povezan je sa problemima poput gojaznosti, karijesa i poremećaja metabolizma.

Shutterstock

Praktični saveti za roditelje

Umesto da šećer gledate kao uzrok „hyper“ ponašanja, korisnije je:

• pratiti ukupnu ishranu deteta i balans između zdravih i manje zdravih namirnica;
• obratiti pažnju na obrasce ponašanja u različitim situacijama, ne samo povezivati ih sa hranom;
• uvesti jasnu strukturu i rutinu koja pomaže deci da troše energiju na konstruktivne načine.

Zaključak: šećer sam po sebi ne pravi decu hiperaktivnom, iako se često tako doživljava u praksi. Briga o nutritivnoj vrednosti obroka i umeren unos slatkiša može pomoći opštem zdravlju, ali ne uklanja prirodnu energiju koju deca često imaju.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)