PROF.DR SVETLANA STANIŠIĆ Šta treba znati o testovima intolerancije na hranu i kako se intolerancija zaista otkriva

U emisiji „Žena za sva vremena“ na televiziji K1, prof. dr Svetlana Stanišić govorila je o tome kako funkcionišu testovi intolerancije na hranu i kada mogu dovesti do zabune. Ona je objasnila koji simptomi upućuju na intoleranciju i koji je najpouzdaniji način da se otkrije šta organizmu zaista smeta.

K1 televizija

O testovima intolerancije

Govoreći o testovima intolerancije na hranu, prof. dr Svetlana Stanišić objasnila je kako izgleda sama procedura i zašto rezultati često mogu da dovedu do zabune.

„To se radi tako što se kap krvi razvuče na pločicu. Prvo pitaju koje tegobe imate — ja sam rekla da imam problem sa želucem. Posle par dana dobila sam mejl sa spiskom namirnica koje bih i ja svojim pacijentima dala kada bi mi rekli da imaju probleme sa želucem. Mislim da je na osnovu kapi krvi teško odrediti bilo šta. Ti testovi prilično koštaju, a nemaju nikakvo naučno utemeljenje.“

Najčešće intolerancije i simptomi

Zatim je navela koje vrste intolerancija su u praksi najčešće i kako ih ljudi obično prepoznaju.

”Mogu imati problem sa laktozom. To oni i sami znaju — kada popiju više od jedne čaše mleka, imaju probleme sa crevima u vidu nadimanja, dijareje, grčeva. Postoji i intolerancija na gluten koja ne mora biti povezana sa celijakijom. Ona se u jednom delu može preklopiti sa drugim stanjima, pa neki ljudi misle da su intolerantni na gluten, a zapravo imaju problem sa varenjem nekih ugljenih hidrata; njima odgovara FODMAP dijeta.“

Shutterstock

Prema njenim rečima, kada se sumnja na intoleranciju, ključno je posmatrati reakcije organizma, jer laboratorijski nalazi često ne pokazuju ništa.

”Kakve god tegobe da imaju, nema nikakvih pokazatelja u krvi, niti nalaza na biopsiji. Najbolji način da se otkrije intolerancija jeste vođenje dnevnika ishrane — zapisujete šta jedete i posmatrate da li imate neke simptome neposredno nakon toga. Lekar pregleda dnevnik i zatim se ide sistemom eliminacije: 4–6 nedelja izbacuju se namirnice za koje se sumnja da smetaju, a zatim se jedna po jedna ponovo uvode, kako bi se videlo šta eventualno izaziva problem.“

Aditivi, histamin, kofein

Istakla je i da određene supstance iz hrane mogu izazvati tegobe koje ljudi pogrešno pripisuju intoleranciji.

„Postoji i intolerancija na aditive i konzervanse; najčešće se spominje glutamat, pojačivač ukusa. Neke namirnice mogu u malim dozama da sadrže histamin ili salicilate, i ti ljudi znaju da im to smeta. Intolerancija postoji, ali postoje i drugi faktori koji mogu da dovedu do problematičnog varenja. Unos kofeina može biti problematičan — on pokreće glatke mišiće, pa nekome poboljša probavu, a nekome može da napravi ozbiljan problem.“

Dodala je da psihičko stanje takođe može igrati važnu ulogu, naročito kod žena u srednjim godinama:

”Kod sindroma nervoznih creva, žene u srednjim godinama, zbog psihičkog stanja, mogu imati tegobe i tu se pokušavaju razne dijete i terapije. Ono što pomaže velikom broju žena jesu antidepresivi, što znači da je uzrok često psihološke prirode.“

Shutterstock

Razlika između intolerancije i alergije

Na kraju je objasnila i razliku između intolerancije i alergije, naglasivši da se alergija prepoznaje drugačijim mehanizmima.

”Što se alergija tiče - ko je ima, zna da je ima. Postoje dva tipa alergija. Jedan može biti životno ugrožavajući i otkriva se preko imunoglobulina tipa E, ne preko IgG. Drugi tip je oralni alergijski sindrom — kada pojedete lešnik, a usta počnu da peku, žare, jezik otiče. Kada su simptomi zadržani u usnoj duplji, obično se radi o tome da osoba ima respiratornu alergiju na neki polen, a proteini iz polena slični su proteinima u orašastim plodovima.“

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)