PSIHOTERAPEUT IRENA ĐORĐEVIĆ U EMISIJI "ŽENA ZA SVA VEMENA": Kako da prepoznamo kada je anksioznost postala poremećaj

Mentalno zdravlje nije nešto što imamo ili nemamo - ono se gradi, svakog dana. Psihoterapeutkinja Irena Đorđević objašnjava da je ključ otpornosti u prihvatanju promena i učenju da se posle svakog pada ponovo vratimo sebi. U razgovoru za emisiju „Žena za sva vremena“ govori o anksioznosti, stresu i važnosti da čujemo poruke koje nam naše telo i psiha šalju.

K1 televizija

Mentalno zdravlje

Govoreći o pojmu mentalnog zdravlja, psihoterapeutkinja Irena Đorđević ističe da ono podrazumeva unutrašnju ravnotežu i sposobnost prilagođavanja promenama:

„Psihološka stabilnost i otpornost predstavljaju sposobnost da se prilagodimo različitim životnim izazovima. Mentalno zdravlje je dobro stanje našeg duha i uma. To nije stanje koje je uvek potpuno u ravnoteži, već jedna dinamička ravnoteža — postoje oscilacije, ali uspevamo da održimo celokupnu stabilnost. Mentalna stabilnost se meri time do koje mere možemo da se destabilizujemo i koliko brzo možemo da se vratimo u balans.“

Na pitanje kako se ljudi suočavaju s teškim životnim događajima, Đorđević naglašava da svako ima sopstveni ritam oporavka:

„Ukoliko se dogodi neki traumatski događaj, prirodno je da reagujemo određenom destabilizacijom — možemo biti anksiozni, potišteni ili tužni. Međutim, postoji period u kojem je važno da se vratimo u funkcionalno stanje. Od našeg psihološkog sklopa zavisi kako ćemo reagovati u ekstremnim životnim situacijama. Važno je da promovišemo značaj brige o mentalnom zdravlju, jer stigma i dalje postoji.“

Freepik.com

Prepoznavanje

Irena Đorđević, objašnjava da je terapija sa psihoterapeutom mnogo više od običnog razgovora:

„Psihoterapija nije samo razgovor. To je vrlo kompleksan odnos između klijenta i psihoterapeuta — odnos u kojem se raste, u kojem terapeut analizira mnogo više od onoga što klijent samo izgovara. To je odnos u kojem klijent treba da se oseća sigurno, bezbedno i da ima prostor za svoje isceljenje.“

Dodaje da je prvi korak ka promeni — prepoznavanje sopstvenih emocija:

„Najvažnije je da prepoznamo emociju — tek tada čovek zna odakle da krene.“

Preterano razmišljanje

Na temu preteranog razmišljanja i njegovog uticaja na mentalno zdravlje, Đorđević ističe da ono često pojačava anksioznost:

„Danas se o svemu previše razmišlja, i to dodatno pojačava anksioznost. Anksioznost često nastaje kada u realnosti ne postoji stvarni osnov za strah, ali ga mi iznutra osećamo zbog nekog naučenog obrasca ili navike da živimo u napetosti. Svi mi imamo anksioznost, ali nemamo svi anksiozni poremećaj. Kada je ta anksioznost intenzivna i remeti nas u svakodnevnim obavezama — tada govorimo o poremećaju.“

Kvalitet života

Govoreći o povezanosti mentalnog zdravlja i kvaliteta života, psihoterapeutkinja objašnjava da je umesto potiskivanja emocija važno da ih prepoznamo i razumemo:

„Razlika između normalne anksioznosti i one koja prerasta u poremećaj ogleda se u tome koliko je narušen kvalitet života. Nije loše kada osetimo uznemirenost — ona nas često podseća da nešto treba da promenimo. Ako ne osluškujemo svoju psihu, ona će se oglasiti kroz neku somatsku bolest. Na mnogo načina nam poručuje da želi da bude čuta.“

Stres

Kada je reč o stresu, Đorđević podseća da on sam po sebi nije loš, već može biti važan pokretač razvoja:

„Stres je proces adaptacije na bilo koju promenu. Dobro je da ga doživljavamo, jer se kroz njega razvijamo. Postoji stimulus i naš odgovor na njega. Što smo psihološki stabilniji i zdraviji, lakše ćemo odgovoriti na taj stimulus, adaptirati se i iskoristiti iskustvo da postanemo jači, a ne da se ‘raspadnemo’.“

Freepik.com

Doza stresa koju možemo da nosimo

Na kraju, psihoterapeutkinja podseća da nije sam stres ono što nas iscrpljuje, već način na koji ga doživljavamo:

„Važno je kako doživljavamo stresni događaj i kakav imamo uvid u njega. Nekome je stres izazov koji brzo prevaziđe, dok je za druge on ogroman teret i problem. Sve bolesti imaju određenu genetsku predispoziciju — jedan deo može biti nasledan. Ali ne nasleđujemo samo bolest, već i način na koji reagujemo na životne situacije.“

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)