SRBI ČESTO GREŠE KADA ČESTITAJU SVETOG JOVANA Stari običaji jasno nalažu kako se pravilno pozdravlja domaćin!

Sveti Jovan Krstitelj jedna je od najrasprostranjenijih krsnih slava u srpskom narodu. Upravo zbog te masovnosti, iz godine u godinu ponavlja se ista greška – mnogi domaćinu čestitaju slavu pogrešnim rečima, iako su u najboljoj nameri.

Po starim srpskim običajima, Sveti Jovan se ne čestita isto kao druge slave, a način na koji se izgovara čestitka ima duboko simbolično značenje.

Shutterstock

Kako se po običaju ulazi u kuću

Po narodnom predanju, gost koji dolazi na slavu ne ulazi tiho niti usput. Domaćin ga dočekuje na pragu ili ispred kuće rečima:

„Dobro došli.“

Tek nakon toga gost izgovara čestitku. Kratko „Srećna slava“ smatra se nepotpunim, jer se za Svetog Jovana izgovara cela, blagoslovena formula.

Pravilna čestitka za Svetog Jovana

Po tradiciji, čestitka glasi:

„Čestit Sveti Jovan i srećna ti slava, domaćine! Nek Bog da zdravlja i sreće tebi i tvojoj porodici.“

Na to domaćin odgovara:

„Hvala i dobro nam došli! I vama neka Bog i Sveti Jovan pomognu da dugo godina dolazite i da slavimo u zdravlju i veselju.“

Ovaj dijalog nije puka formalnost – on simbolizuje međusobno poštovanje, blagoslov i zajedništvo.

Shutterstock

Greška koju mnogi danas prave

Najčešća greška je skraćivanje čestitke, ali i čestitanje usput, telefonom ili porukom, bez opravdanog razloga. Po starom običaju, slava se čestita dolaskom u kuću, jer se veruje da je svetitelj toga dana glavni gost doma.

Naši stari su smatrali da reči izgovorene na slavu imaju težinu i da se moraju birati pažljivo.

Da li se na slavu poziva

Nekada se na slavu nije pozivalo – znalo se kada je kome krsno ime. Danas, zbog savremenog načina života, smatra se sasvim pristojnim da domaćin pozove goste i naglasi kada ih očekuje.

Ova promena ne smatra se kršenjem običaja, već prilagođavanjem vremenu.

Kako se gost prima za slavsku trpezu

Po ulasku u kuću, gost se prvo prekrsti, zatim se služi slavskim žitom i vinom, pa tek onda seda za sto. Slavska trpeza nije samo obrok, već čin poštovanja prema svetitelju i porodici.

U nekim krajevima i danas se čuva običaj dvorenja slave – domaćin tokom celog dana stoji, služi goste i ne seda za sto dok slavska sveća gori, jer se veruje da je Sveti Jovan tada glavni domaćin.

Shutterstock

Slava kao ogledalo doma

U srpskoj tradiciji, način na koji se slava čestita govori mnogo – i o gostu i o domaćinu. Sveti Jovan nije samo krsno ime, već dan kada se dom otvara, reči biraju pažljivo, a običaji čuvaju kao zavet predaka.

Zato su naši stari verovali da se slava ne čestita brzo – već dostojanstveno.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)