ZABORAVLJENI SLAVSKI OBIČAJI KOJI VRAĆAJU SREĆU U DOM Kako se nekada dočekivala slava i šta svaki domaćin treba da zna!

U danima kada se u srpskim kućama pali slavska sveća i zamiriše sveže umesen kolač, mnogi se sete — slava nije samo gozba. To je najdublji porodični običaj, uspomena na pretke i blagoslov za kuću. Naši stari kažu: „Ko slavu slavi, taj slavljen biva.“ A da bismo taj blagoslov zadržali, važno je čuvati i stare običaje koji su se vekovima prenosili s kolena na koleno — tiho, domaćinski, sa verom i poštovanjem.

Nekoliko dana pred slavu kuća se sređuje, briše, čisti i ulepšava. Ne zato da se pokažemo pred drugima, već zato što u dom dolazi zaštitnik — svetitelj. Uvek se kupi bar nešto novo za ukućane: sitnica, komad odeće, marama ili košulja, „da se ponovi“ — za radost i napredak. U kući vlada mirna, radosna atmosfera. Nema vike, nema svađe — samo blagoslov i priprema.

Shutterstock

Na slavski sto dolaze četiri sveta elementa: slavski kolač, žito, vino i sveća. Sve ostalo se može i preskočiti — ali ovo ne. Kolač se mesi u tišini i sa molitvom, uz osvećenu vodicu, ukrašava se simbolima i pečatom „IS HS NI KA“ — Isus Hristos pobeđuje. Slavski kolač simbolizuje Hrista, vino simbolizuje Njegovu krv, a kad sveštenik preseče kolač i domaćin ga okrene sa ukućanima, dom se blagosilja na zdravlje i napredak.

Slavsko žito se kuva u čast svetitelja i predaka, simboliše vaskrsenje i večni život, melje se, zasladi, ukrasi i nudi najpre domaćinu pa gostima. Poštuje se običaj da se svaki gost prvo posluži žitom, čestita slava domaćinu i tek onda seda za sto. Žito nije desert — već molitva u činiji.

Sveća se pali u čast svetitelja i gori gotovo celog dana. Gasi se crvenim vinom, nikako duvanjem. Svetlost sveće je čist blagoslov doma i štit od svega lošeg. Domaćin, po starom običaju, ne seda dok sveća gori — stoji u čast svetitelja, kao na molitvi. Ako ne može, dužnost prelazi na sina ili unuka. Slava se slavi mirno, dostojanstveno, sa pesmom i radošću, bez svađe i bez ljutnje.

U narodnoj tradiciji kaže se: „Ne sprema se slava za stomak, nego za dušu.“ Zato se na stolu, osim kolača, vina, žita i sveće, iznosi ono što kuća ima i koliko može — važno je srce, ne luksuz. Slavski dan je dan zahvalnosti, molitve i zajedništva. Kad se kolač preseče, veruje se da se otvaraju vrata Božjeg blagoslova za celu godinu.

Slava je svetinja doma, najdublji trag naših predaka u nama. Ko slavu čuva — taj čuva kuću, porodicu i veru. A u vremenu kad se mnogo toga menja, možda je baš sada najvažnije ono što su nam ostavili: slava nas drži zajedno. Kuća bez slave — kao ognjište bez vatre.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)