Naslovna Tradicija

NA KRSTOVDAN SE KUĆA ČISTI! U nebo se gleda i grožđe jede, a bosiljak štiti dom - evo koje još običaje valja znati

Pravoslavni vernici 27. septembra obeležavaju Vozdviženje časnog Krsta, u narodu poznatije kao jesenji Krstovdan, praznik posvećen Časnom i Životvornom Krstu Gospodnjem. Slavi se svake godine 27. septembra i spada u red velikih i značajnih praznika u pravoslavnom kalendaru.

Sećanje na pronalazak časnog Krsta

Praznik je ustanovljen u znak sećanja na dva važna događaja: pronalazak Hristovog Krsta na Golgoti u 4. veku, kada je sveta carica Jelena podigla hram na mestu Venerinog svetilišta, kao i povratak Krsta iz Persije u Jerusalim, koji je car Iraklije doneo 628. godine. Prema predanju, upravo tada je potvrđena njegova čudesna moć, kada je dodir Hristovog krsta vratio život jednom pokojniku.

Običaji i verovanja

Za razliku od drugih praznika obeleženih crvenim slovom, na Krstovdan je dobro srediti i očistiti kuću kako bi dom bio pripremljen za zimu. Takođe, na ovaj dan se u mnogim krajevima bere i osveštava bosiljak, za koji se veruje da štiti od zla i donosi blagostanje.

Krstovdan je i strogi post, pa se mnogi vernici uzdržavaju od mrsne hrane, posteći na hlebu i grožđu.

Narodna predskazanja

Ovaj praznik u narodu ima i proročki značaj, jer se veruje da vreme na Krstovdan nagoveštava kakva će biti predstojeća zima:

ako je oblačno – očekuje se sneg i bogata zima,

ako je vedro – godina će doneti sušu i mraz,

ako laste još nisu odletele – zime neće biti oštre,

tiha kiša nagoveštava blagu zimu, a grmljavina plodnu godinu.

Praznik koji se slavi dva puta

Krstovdan se u pravoslavnoj tradiciji obeležava dva puta godišnje – 27. septembra (jesenji) i 18. januara (zimski). Zimski Krstovdan vezuje se za Bogojavljenje i običaje koji predskazuju kakva će biti naredna godina.

Za one koji slave svoju krsnu slavu, Krstovdan je poseban trenutak da se podseti na važnost vere, strpljenja i snage Časnog Krsta.

BONUS VIDEO: