BAKA STANA, ŽENA OD ČELIKA: Ovo su top 6 lekcija koje će vas osnažiti i naučiti hrabrosti

Kažu da su bake nežne, mekane, mirišu na kolače i toplu ćebad koje greju dušu. Moja baba Stana… Ona je sve to, samo drugačije.

Ona je žena koja ti sve kaže u brk. Bez uvijanja, bez šećera preko. Ako joj se priča dopadne, ponavlja je godinama, svaki put dodajući još po koji začin - kao da kuva najbolji pasulj u kraju. A zapravo, to je samo njen način da proveri da li si spreman da čuješ ono što možda nisi želeo.

Nije od onih baka koje te samo maze. Tri unuke (nas tri)  zove sve isto: Mica. A jedinog unuka - Ruža. To je uvek bila posebna titula, posebna ljubav. Meni je ta razlika ranije znala da smeta, ponekad i da kratko zaboli. Ali danas shvatam: baba Stana ima svoje načine, svoje razloge i svoje mape ljubavi, koje postoje samo u njenoj glavi.

K1info

Udala se mlada, sa 18 godina, a život joj nije bio nežan. Imala je gubitke, teške trenutke, ali nikada nije pokazivala slabost. Iz svega je izlazila jača, tvrđa, nepokolebljiva. Ja sam je gledala kao čeličnu planinu, nedodirljivu. Tek sada, sa 37 godina, decom i životom iza sebe, razumem koliko je zapravo nežna - samo na svoj način.

Mene nikada nije učila kako se kuva, pegla, kako se vodi domaćinstvo. Delovalo mi je da misli da to ne mogu. A onda mi je skoro rekla: „Za tebe sam uvek videla veće stvari od varjače i sudopere.“

Toliko je dugo skrivala tu svoju veru u mene da sam ponekad mislila da je uopšte i nema.

K1info

Ali istina je bila sakrivena u sitnim trenucima, onim malim gestovima i rečima koje sam tek godinama kasnije naučila da čitam.

Sećam se i kako je komentarisala moj školski uspeh. Nikada nije hvalila moje ocene. Iako sam bila odličan đak, govorila je da sam uporna, a ne pametna. Tad mi je delovalo kritički, čak nepravedno. Danas vidim da je želela da naučim da se oslonim na sopstvenu upornost, a ne da tražim priznanje ili laskanje drugih.

Nova godina i lekcija koju pamtim

Imala sam dvadeset godina, i tog poslednjeg decembarskog dana, baka Stana je bila kod nas. Bio je poslednji čas da izađem na novogodišnje slavlje. Roditelji i brat već su otišli u provod, a ja jurim po kući: štikle koje se sapliću o tepih, karmin koji se razmazuje dok češljam kosu, a  srce ubrzano lupa. Dečko je već stigao pred kapiju, a unutra, na staroj stolici pored prozora, mirna i promišljena, sedi baba Stana. Sa blagim podsmehom, pogleda me i kaže:

- NEKA TE ČEKA. Polako. Večeras je važno da budeš lepa, a ne da budeš tačna.

Tad mi je to zvučalo kao neobičan savet, gotovo zagonetan. Danas shvatam da je bila lekcija o vrednosti koju sama sebi daješ - o dostojanstvu, strpljenju i samopouzdanju.

Prvi mesec braka 

Prošlo je tek mesec dana od kada sam se udala, a baba Stana je tog dana došla kod nas u novi dom. Sve je bilo novo, svaki ugao kuće nepoznat. Baba dolazi tiho, sa torbom punom tajni, mirisom supe i svežeg hleba. Sredi kuću, skuva ručak, a ja samo posmatram kako njene ruke, brze i precizne, obavljaju sve što ja tek učim. Pola sata pre nego što će muž stići, uzima torbu i, bez pogleda prema meni, kaže:

- Idem ja. A ti nemoj da kažeš da sam bila. Neka misli da sve sama stižeš, svakako ćeš uskoro biti spretnija od mene.  Tad sam se smejala i mislila da je to samo njena igra. Danas vidim - učila me je da verujem u sebe i da ne tražim priznanje. 

Zaboravljena sitnica iz prodavnice - lekcija o pravdi 

Ponovo je baba Stana  došla u posetu kod nas, kao i obično sa svojom energijom koja ne poznaje granice.  Muž je zaboravio da donese nešto iz prodavnice. Sitnica za većinu, ali ne i za babu. Njeno čelo se namrštilo, a oči su zasijale: ustala je, navukla kaput, i dramatično rekla:

„IDE BABA U PRODAVNICU! Kad imam bolju memoriju od tvog čoveka!“

Ja sam se smejala do suza, a on ostao bez teksta. Ali tada nisam shvatila da je ona, kroz humor i oštru reč, čuvala moju sigurnost i učila me kako da nikada ne trpim male nepravde.

Prva kafa u braku - lekcija o strpljenju i ljubavi

Sećam se, prvi put kuvam mužu kafu pred njom. Nisam zadovoljna kako je ispala, pa krećem da pravim novu. Baba me pogleda i, sa blagim osmehom i blagom strogom dozom autoriteta, kaže:

„NEKA POPIJE TU. Ne moraš odmah da pokažeš sve što znaš. Ako te voli, biće mu to najbolja kafa koju je pio.“

To je bila njena verzija podrške: direktna, jednostavna, iskrena... Učila me je da ne jurim za savršenstvom, već da cenim trenutke i ljubav koju delimo.

Humor i vizija budućnosti

Sećam se i njenog pogleda kada je prvi put videla mog sina. Malo je odsela, pa uzdahnula i rekla:

- Možda kada on poraste, bude carevina i tvoj sin tada bude car.

Mislila sam da se šali i počela sam da se smejem. Baba me je odmah prekorila:

„Šta se ti smeješ, Mico? Ovo nije šala.“

Tad sam opet shvatila, njen humor uvek nosi poruku. Ona veruje u budućnost, u moju porodicu, i u snagu koju nasleđujemo. Njena oštrina u rečima nikada nije hladna — uvek je bila znak brige i vere.

Snaga, ljubav i nasleđe

Sada, gledajući unazad, vidim koliko su sve te sitne lekcije bile oblikovane njenom verom u mene. Svaka oštra reč, svaki podsmeh, svaki komentar o mom uspehu ili neuspehu imao je skrivenu poruku: Veruj u sebe, ne traži priznanje, budi hrabra...

Baba Stana me je naučila da ljubav ne mora da bude mekana da bi bila prava. Da snaga može biti nežna, a nežnost može biti oštra. Da se trud, upornost i samopouzdanje grade kroz život, sitne korake i kroz podršku koja se ne uvek vidi na prvi pogled.

I kada danas gledam svog sina, čujem njen glas kako mi govori:

"Zašto se smeješ?! Možda kada on poraste, bude carevina i tvoj sin tada bude car.“

I nasmejem se, ali sada s razumevanjem. Ona nas uči da verujemo u budućnost, da nas život oblikuje, da ljubav i podrška dolaze u mnogim oblicima, čak i u strogim pogledima i oštrim rečima.

K1info

Sve što sam naučila od nje sada nosim sa sobom, u svom braku, u podizanju dece, u svakodnevnim izborima. Baba Stana je žena od čelika, ali njen čelik je uvek bio oblikovan ljubavlju. Njena snaga je nasleđe koje sada živim, i koje želim da prenesem dalje.

Kada mislim na sve te trenutke — Novu godinu, prve dane braka, kafu koja je ispala „pogrešno“, zaboravljene sitnice iz prodavnice, pa čak i predviđanje budućnosti mog sina — shvatam: svaki detalj je učio, oblikovao i čuvao. I svaki od njih me je učio da verujem u sebe, više nego u pohvale drugih.

I danas, kada čujem njen glas: „Mico, polako. Večeras je važno da budeš lepa, a ne tačna", znam da u njemu leži sva snaga i sve pouke koje je želela da mi prenese.

BONUS VIDEO: 

 

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)