ARMANI POSLE ARMANIJA Kako je tuga postala najskuplji modni trend

Smrt italijanskog modnog velikana Đorđa Armanija stigla je tiho, kao završni šav na jednom životu od 92 godine, ali odjeknula je glasno – na internetu, u pretragama, na tržištima polovne garderobe.

Tek što je vest obletela svet, porasle su onlajn pretrage za originalnim komadima koje je kreirao pre dvadeset i više godina. Ljudi su navalili na platforme, tražeći bilo kakav trag njegove mode: od sakoa i svilenih blejzera iz devedesetih do kožnih jakni iz ranih dvehiljaditih.

Shutterstock

Podaci su neumoljivi. Pretrage koje sadrže reč „Armani“ na Vintedu, najvećem evropskom tržištu polovne odeće, skočile su skoro tri puta u odnosu na prosek, potvrdio je portparol te platforme. Na američkom sajtu za luksuznu preprodaju TheRealReal, interesovanje za Armanijeve kreacije poraslo je za 212 odsto u samo jednom danu.

Shutterstock

Na Google Trends grafikonima zabeležen je nagli rast pojma „vintage Armani“, posebno u njegovoj rodnoj Italiji i u Velikoj Britaniji. A na Vestiaire Collective, aplikaciji za polovnu modu, komadi su oglašavani širom Evrope – od crnog svilenog blejzera iz 1990-ih po ceni od 281 evro, do kožne jakne iz 2002. za 657 evra.

I tu počinje ono što me žulja: tuga se merila u pretragama, u procentima, u evrima. Kao da je čovek otišao, a algoritmi su dobili svoj trenutak slave.

Armani je bio kreator koji je znao da spoji luksuzna odela i farmerke „za običan svet“. Njegova linija Emporio Armani bila je most između piste i ulice, između ideje o nedostižnom i onoga što može da se obuče sutra. Ipak, čim je stigla vest da je umro, ta filozofija se raspršila, a na scenu je stupila najprostija logika kapitalizma: smrt prodaje.

To je psihološka igra u kojoj svi učestvujemo. Kada ode ikona, poželimo da posedujemo makar deo njenog mita. Kupujemo „osećaj“, a ne garderobu. Ubeđujemo sebe da će jedan blejzer iz 1997. godine popuniti prazninu koju osećamo jer neko ko je stvarao nestaje zauvek.

Ali novac ne zna za tugu. On zna samo za priliku. Armani je otišao, a tržište je već izračunalo koliko emocija vredi u evrima...

Tanjug/AP Photo

Možemo da se pravimo da kupujemo komad mode, ali ono što zapravo kupujemo jeste iluzija besmrtnosti. A možda je to i najveći paradoks – dok žalimo za čovekom, mi učestvujemo u igri koja njegovu smrt pretvara u najprofitabilniji trenutak modne industrije.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Komentari

Pročitaj komentare (0)