Ljubimci
KAŽU DA SU OVO DVE NAJOPASNIJE RASE PASA I traže odgovornog vlasnika!
15:00 22 h 03.05.2026
Teodora VojinovićPSI KOJI LEČE BEZ REČI Kako terapijski psi menjaju živote – i priča o labradorki Nani koja pomaže deci
Milica Maksimović
04.05.2026. 12:00
Shutterstock
Na prvi pogled, terapijski pas je samo dobro dresiran ljubimac. Miran, poslušan, naviknut na ljude. Međutim, iza te slike krije se mnogo više – čitav sistem rada, stručna selekcija i ozbiljna uloga u procesu oporavka.
U svetu, a sve češće i kod nas, terapijski psi postaju važan deo podrške u bolnicama, rehabilitacionim centrima i školama. Njihovo prisustvo nije slučajno – ono je dokazano korisno.
Stručnjaci iz oblasti psihologije i rehabilitacije govore o takozvanoj „animal-assisted therapy“ – terapiji uz pomoć životinja. Brojna istraživanja pokazala su da kontakt sa psom može da snizi nivo stresa, smanji anksioznost, stabilizuje puls i čak poboljša socijalne veštine kod dece.
Deca koja imaju poteškoće u razvoju, autizam, strahove ili traume, često lakše ostvaruju kontakt sa psom nego sa ljudima. Pas ne postavlja pitanja, ne procenjuje i ne osuđuje. Upravo zato postaje most ka komunikaciji.
I tu počinje priča o Nani. Nana je labradorka koja ne nosi uniformu, ali ima jednu od najvažnijih uloga – da pomogne deci da se osećaju sigurno.
Njena „smjena“ ne počinje zvonom, već tihim ulaskom u prostoriju. Deca je prepoznaju odmah. Neki joj prilaze bez razmišljanja, neki je posmatraju iz daljine. I to je u redu.
Jer Nana ne žuri. Njena snaga nije u brzini, već u strpljenju. Kada dete prvi put pruži ruku da je pomazi – to nije samo dodir. To je korak. Mali, ali ogroman. Za neko dete to je prvi kontakt bez straha. Za drugo – prvi osmeh tog dana.
Stručnjaci kažu da u tim trenucima dolazi do oslobađanja oksitocina, hormona povezanog sa osećajem sigurnosti i poverenja. Upravo zato se deca uz terapijske pse lakše opuštaju, komuniciraju i učestvuju u aktivnostima koje su im ranije bile teške.
Nana ne govori, ali „sluša“ na način koji ljudi često zaborave. Ona prepoznaje nemir, povlačenje, uznemirenost. Kada dete ćuti – ona ostaje pored njega. Kada se raduje – raduje se zajedno sa njim.
I možda je baš u tome njena najveća vrednost. U svetu koji traži brzinu, rezultate i objašnjenja, ona nudi nešto jednostavno – prisustvo.
Zato terapijski psi nisu luksuz, već potreba koju mnoge zemlje već prepoznaju kroz zakon i sistemsku podršku. Njihova uloga nije samo emotivna, već i zdravstvena, razvojna i socijalna.
A dok se o tome još uvek raspravlja, Nana svakog dana radi ono što najbolje zna – pomaže deci da naprave korak napred.
Tiho. Strpljivo. Bez reči.
BONUS VIDEO:
Imate komentar?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavi komentar